Нови Сад – Нови талас војвођанског сепаратизма последњих месеци све гласније захтева да се Србија „федерализује“ и да се у тој „федерацији“ Војводина прогласи Републиком. Кроз политичку агитацију преко Војвођанске странке и њеног програма, преко петиција, медијске пропаганде и врбовања виђенијих личности у Новом Саду, Сомбору, Суботици, Кикинди, Панчеву, Бачкој Паланци, Сремској Митровици и другим градовима, сепаратисти рачунају да би своју идеју „интернационализовали“ и лабилног Вучића (или некога ко дође после њега) довели за преговарачки сто, да потпише још један „Бриселски споразум“ који би и другу српску покрајину претворио у лажну државу.

Идеју војвођанских сепаратиста, да ова српска покрајина постане „Република у оквиру Србије“, већ неколико година промовише Војвођанска партија, која тражи државу, макар и у оквиру територијално већ осакаћене Србије. Али, иза ове маргиналне странке и њених криминалних идеја, стоји једна добро организована и дружина, распоређена у државним институцијама, Војвођанској академији наука и уметности, високошколским установама, разним задужбинама и медијима.

Због свакодневног информативног терора Вучићеве власти, нико у Србији није приметио да је Војвођанска партија је недавно организовала акцију сакупљања потписа (петицију) „за доношење новог Устава Србије и статус Војводине као републике у заједничкој држави Србији“ у више војвођанских градова. Око 8.000 људи ставило је свој потпис у службу ове сепаратистичке идеје, углавном у Новом Саду. Број на први поглед није велики, али није ни занемарљив. Не треба заборавити да су неки најдеструктивнији политички покрети у свету у свом зачетку имали смешно мали број присталица.

„Главни штаб“ војвођанског сепаратизма данас чине Ратимир Свирчевић, Ђорђе Суботић, проф. др Мирослав Илић, Живан Берисављевић, академик Јулијан Тамаш, др Радивој Степанов, проф. др Јања Беч Нојман, проф. др Ранко Кончар, Душко Радосављевић, Слободан Будаков, Драгомир Јанков, др Бранислава Костић, Владислав Радаковић…

Осим остарелих аутономашких бећара, попут Живана Берисављевића, на сцени су и неке млађе особе које не само што заговарају „Војводину као републику у оквиру Србије“, него већ воде озбиљне преговоре да се кроз „формат“ такозване европске регије, преобрате у републику у „федералној Србији“.

Али, да би било јасније како је „аутономаштво после Ненада Чанка“ променило своје облике (али не и циљеве), треба се прво подсетити да је ова нова политичка странка настала чистом преваром! Наиме, Војвођанска партија је извршила је пререгистрацију у априлу месецу 2010. године, када је надлежним органима доставила списак више од 10. 000 чланова и у регистру политичких партија се нашла под редним бројем 69.

Из тадашње неспретне изјаве Александра Оџића, председника Војвођанске партије, види се да је чланство тек пристизало у странку и да у тренутку предаје списка њих није било довољно за регистрацију. Ипак, Оџић и његова дружина „дописивали“ су колико им је требало, а према његовој несмотреној тврдњи, „након извесног времена и прилива чланства, потребан број је ипак попуњен“! Овај Оџићев фалсификат никада није истражен од стране надлежних институција, мада број лажних потписа у тренутку пререгистрације, није био мањи од 5000.

Првих дана јуна ове године, Оџић је отпутовао у Барселону на састанак са каталонским сепаратистима чије су активности у Шпанији забрањене Уставом и одговарајућим законима. Две недеље пред одлазак у Барселону, Оџић је издао саопштење за медије у коме између осталог каже да би „било лоше ако би Александар Вучић на брзину искројио уставни положај Војводине…“, затим да „Војводина треба да добије статус Републике у федерализованој држави Србији“ те да Вучићу треба дати времена и да се отвори простор за „преговоре“.

Очито, Вучић је код војвођанских сепаратиста виђен као добра прилика. Рачунају логично: ако је дао Косово, зашто не би и Војводину!

Оџићева улога међу војвођанским сепаратистима, само је привремена, јер америчка идеја растурања Србије кроз федерализацију, коју финансирају УСАИД и још неколико агентура под контролом администрације у Вашингтону, рачуна на знатно важније личности које се тренутно држе по страни.

Да би ово успело, потребна је јака медијска подршка. У ту сврху су изабрани двојица Бошњака, Сабахудин-Динко Грухоњић и Недим Сејдимовић, који су у Нови Сад дошли као избеглице средином деведесетих година и за кратко време постали главни пропагандисти војвођанског сепаратизма. Од тада до данас, пуних 18 година, Грухоњић и Сејдимовић суверено владају Независним друштвом новинара Војводине (НДНВ) и целокупним медијским простором у Војводини, ширећи најцрњи говор мржње, позивајући на ликвидацију свих облика државности у овом делу Србије, захтевајућу „денацификацију“ свих Срба и све то под маском „одбране војвођанске аутономије и права на државност“.

Ни Грухоњић ни Сејдимовић немају никакве породичне, етничке, културне или било какве друге везе са Војводином, али зато имају дебеле везе са страним агентурама и растурањем Србије. Новац који примају од донатора из Америке, Холандије, Велике Британије, Норвешке, Немачке и још неколико држава, није лако оправдати. Зато је Војвођанска партија и све што се дешава око ње, добро дошло овој двојици босанских билмеза, којима рок употребе још није истекао.

Али, Грухоњић и Сејдимовић су већ израсли у институције за себе, и Оџић је за њих само пролазна „пословна прилика“.

У Новом Саду, Суботици, Сомбору и у другим војвођанским градовима где Војвођанска партија има своје промоције, Грухоњић и Сејдимовић наступају само кад су стари аутономаши на челу са Берисављевићем на окупу.

Ту је и новац као проблем. За разлику од Оџића, који добија паре од каталонских сепаратиста али и од Норвешког савета, УСАИД-а, и још неких организација, њих двојица су на „обавештајним фондовима“ скоро две деценије. Посао растурања Србије није стао, шефови и даље исплаћују своје сараднике, посебно кад су активни као овај босански двојац чији кормилар седи у енглеском летовалишту Бристол, где Сејдимовић повремено сврати да преузме „ауторске хонораре“.

Криминална идеја стварања „федералне Србије“ у којој би Војводина била „равноправни партнер“, већ одавно има своје симпатизере и међу највишим државним службеницима.

Почетком децембра месеца прошле године, главни антисрпски активиста у Војводини, Сабахудин-Динко Грухоњић, организовао је скуп под називом „Отпор екстремизму“ (на дан кад је дванаест година неосуђени Војислав Шешељ враћен из Хага). Скуп су „увелучали“ Мехо Омеровић, председник Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова у Народној скупштини, Невена Петрушић, повереник за заштиту равноправности при Влади Србије и Маја Седларевић, председница Одбора за европске интеграције и међурелигијску сарадњу Скупштине АП Војводине.

Није први пут да се на једном хистеричном антисрпском скупу, појаве и представници државних институција, чија је улога да уређују и штите поредак и интересе грађана Србије. То је и Сабахудин-Динко одлично схватио и користи такве прилике да пљуне по држави која га је нахранила, заштитила, школовала и запослила. Да је то озбиљња држава, вратила би га одмах тамо одакле је и дошао заједно са својим дебелогузим побратимом у Алаху, Недимом Сејдимовићем, портпаролом педерског крила војвођанског сепаратизма.

Портал за пљување

Антисрпски и отворено фашистички интернет портал „Аутономија“ (www.аутономија.инфо), плаћен је страним донацијама и дат својевремено на управљање несмењивом председнику Независног друштва новинара Војводине, Сабахудину (Ахмеда) Грухоњићу. На импресуму јасно пише да је портал власништво Независног друштва новинара Војводине и да је главни уредник Недим Сејдимовић, Динков неизбежни саучесник у свакој антисрпској свињарији.

Портал нема никакве везе са новинарским удружењем и представља полигон за најпрљавију шовинистичку пропаганду уперену против државе Србије.

Страни донатори и даље уредно финансирају „Аутономију“, а Грухоњић на њему свакодневно исписује мржњу према свему што је српско, агитује за ликвидацију сваке Србије, па чак позива и на грађански рат међу Србима, као што је и написао у свом тексту поводом доласка албанског премијера Раме у Београд: „…Јер сви ће полако доћи на ред у Србији која нема решење ни за шта, а има огроман потенцијал за имплозију, за насиље и прогон, то јест за ‘омањи’ унутрашњи рат…“.

На најподлији начин, у својим редовним рубрикама на порталу „Аутономија“, редовно и огавно лаже и кривотвори чак и историјске чињенице!

Нико надлежан у овој држави није нашао за сходно да једном позове и испита овога човека на околности ширења говора мржње, ширења ксенофобије и подстицања на рушење уставног поретка Републике Србије!

Напротив, награђен је! Наиме, Грухоњић прима плату као редовни професор на Филозофском факултету у Новом Саду, редовну плату и хонораре као председник Независног друштва новинара Војводине и као редовни члан Војвођанске политиколошке асоцијације. Редовне хонораре и плате по уговору прима у још најмање пет невладиних организација у Новом Саду и Београду. Све му је то било мало, па је конкурисао и за чланство у управним одборима Радио телевизије Војводина и РРА.

Политички криминал и субверзивна делатност којом се баве он и његов јаран Недим Сејдимовић, довољан су разлог да, за почетак, хитно буду развлаштени из новинарског удружења, са којим већ одавно немају ништа (а, реално, никад и нису имали). Само захваљујући Миодрагу Милету Исакову, данас колумнисти Таблоида, који је раних деведесетих година био оснивач и председник Независног друштва новинара Војводине, Грухоњић и Сејдимовић и даље харају Војводином и пљују по Србији. Да ли су случајно пристигли у Нови Сад? Да ли их је Исаков неком нуждом примио и запослио? Шта год да је у питању, штета коју њих двојица сваког дана наносе Србији, немерљива је.

Арпад Нађ / Таблоид

www.vaseljenska.com/vesti/separatisti-iz-uvoza/

Прочитај без интернета:
1 глас