ПРВА КРИЗА СВЕТСКОГ ФИНАНСИЈСКОГ СИСТЕМА КОЈА ДОЛАЗИ ИЗ НЕЗАПАДНЕ ЗЕМЉЕ – КИНЕ

  • Акције предводника високотехнолошке индустирје САД, корпорације Apple, изгубиле су 50 милијарди долара од своје вредности. Али, зашто је дете СтиваЏобса прво дошло под удар? Одговор је очигледан: успорава се економски раст Кине, главног потрошача америчке IT–продукције
  • Белосветски профитери показују необздану жељу да претворе јефтине јуане у доларе. А већ се чују и отворено паничне прогнозе. На пример, агенцијаReuters пише, позивајући се на анонимни извор, да Народна банка Кинепланира девалвирање јуана за још 10-15%
  • Кина чини све да поврати конкурентност свог извоза и на то је већ потрошила 513 милијарди долара. Од фебруара до новембра 2015-те из теземље су извезене 843 милијарде долара
  • Кина је заузела одбрамбени став, забранивши још крајем децембра (2015. године) девизне трансакције трима мултинационалним банкамDeutsche Bank, DBS и Standard Chartered. Зашто се Пекинг плаши баш њиховог утицаја?Јер, на територији Кине је регистрован немали број америчких транснационалних банака. Ко зна, можда је темељ ове замршене приче са девалвацијом јуана постављен управо у Лондону?
  • Професор економије на Калифорнијском универзитету у Берклију Бред Делонг пише на страницама Huffington Post, да ће економисти у будућностипоследњу деценију назвати „најдужом депресијом

         Пише: Саркис ЦАТУРЈАН

         АМЕРИЧКА берза доживљава огроман пад, повлачећи за собом остатак трговинских платформи.

         По први пут у новијој историји, криза глобалног финансијског система стимулисана је са територије незападне државе – Кине.

         По први пут то нису ни Ђенова, ни Холандија, ни Велика Британија, чак ни Сједињене Државе.

         Агенција Bloomberg проценила је укупан губитак држава Северне Америке, Европе и Азије на 2,5 билиона долара. S&P 500 је пао за 4,9%, а Dow Jones – за више од 900 пункта. А ово је тек почетак.

         Следи још жешћа битка за лидерство у планетарној трговини.

         Овакви износи губитака били су незамисливи савременицима најдуже кризе XIX и XX века – Дуге депресије (1873 – 1896. године), а већ да не спомињемо Велику депресију (1929-1933 г.). И, ствар није само у чињеници да је долар за пола века изгубио значајан део своје вредности, напуштајући златни стандард.

         Последњих 40 година економске глобализације подариле су свету јединствени феномен –„Кимерику„, која је настала у међузависности Кине и САД. На крају 2015. Године, Пекинг није случајно постао највећи трговински партнер Вашингтона, претекавши Отаву. Савез две земље, за који се крајем 1970-их година борио амерички државни секретар Хенри Кисинџер омогућио је Вашингтону да избалансира глобални финансијски систем у своју корист, ослабивши налет дојчмараке, која је претендовала на звање „безбедне луке“.

         Нешто слично је урадила и Велика Британија у другој половини XIX века, у потпуности припојивши Индију свом империјалном домену: слободна трговина са полуострвом Хиндустан омогућила је Лондону да акумулира незабележене економске и политичке ресурсе, који су ослабили тек после два светска рата.

         И тада и сада, историју су одрђивале невидљиве нити размене, чији се утицај осећао не само на берзама, већ и у високим кабинетима власти.

         Први дани 2016. године показали су утицај ових нити у пуном сјају. За само четири дана, акције предводника високотехнолошке индустирје САД, корпорације Apple, изгубиле су 50 милијарди долара од своје вредности, преноси Ројтерс.

         Зашто је дете Стива Џобса прво дошло под удар?

         Одговор је очигледан: успорава се економски раст Кине, главног потрошача америчке IT–продукције. Што мање у Кини купују iPhone, тим  је теже брокерима Nasdaq-а.

         Забринутост на тржишту је почела да се повећава након што су 16. децембра Федералне резерве САД одлучиле да постепено пооштре монетарну политику – са 0,25% до 0,5%. Као одговор, Пекинг је потрошио 108 милијарди долара за подршку извозним позицијама јуана.

         Народна банка Кине (НБК) се припремала за овакав сценарио: од септембра 2015. године до јануара 2016. године кинески регулатор је ослабио јуан у односу на долар за 5%, што је изазвало огорчење у Вашингтону. Арогантни републиканац-милијардер Доналд Трамп је тада запретио Си Ђинпингу, позивајући Белу кућу да дочека председника (септембар 2015. године – прва посета Сија Сједињеним Државама) на најскромнији начин и да га угости у оближњем ресторану. Међутим, Кина овим потезом није изнервирала само Америку.

         Како преноси британски Financial Times, у протеклих 12 месеци јуан је ослабио према аустралијском долару за 8%, а прама јену – за 7%. Европљане је невоља мимоишла: курс јуана у односу на евро је остао непромењен у овом периоду (!). У децембру 2015. године НБК је показала уљудност, обећавши да ће кориговати тржишну вредност јуана, не само у односу на долар, већ прама целој корпи, која се састоји од 13 националних валута.

         Тада су аналитичари банке Barclays проценили пад индекса од 0,9%. У јануару је Пекинг довео девалвацију односа јуан-долар на обећану вредност из 2011. године (мај) – на 6.5032. Главни стратег Rabobank Џејн Фоли, објаснила је прилично једноставно монетарну логику Кине: „Главни циљ Кине је да поврати предности у трговини, које је изгубила“.

         Стручњаци покушавају да пронађу овом процесу место у историји, иако још увек није прошло много времена. Тако, професор економије на Калифорнијском универзитету у Берклију Бред Делонг пише на страницама Huffington Post, да ће економисти у будућности последњу деценију назвати „најдужом депресијом“. Међутим, најзлослутнија је „процена“ америчког инвеститора и политичара Џорџа Сороша, кога је цитирао Bloomberg: «Кинески проблеми су укорењени у регулацији. Тренутни догађаји су еквивалентни кризи. Када бацим поглед на финансијска тржишта, која се суочавају са озбиљним изазовом, на памет ми пада криза из 2008. године“.

         Сорошеве процене никога не остављају равнодушним, посебно након што је у септембру 2011. године изјавио да ће дужничка криза у Грчкој бити много озбиљнија него потреси из 2008. године. Тада су га многи послушали, дајући предност долару, а не јединственој европској валути.

         Садашња прогноза има сличан ефекат, који је диктиран логиком тржишног процеса – профитерством. Реч је о необзданој жељи инвеститора да претворе јефтине јуане у доларе. Чињеница је да је 8. јануара долар поскупео више од 1,5% у односу на евро и јен, а у пару са јуаном достигао је чак 3%.

         Чују се већ и отворено паничне прогнозе. На пример, агенција Reuters пише, позивајући се на анонимни извор, да НБК планира девалвирање јуана за још 10-15%. У стварности, никоме није познато, колико девизних резерви је Кина спремна да потроши за снижавање курса јуана. Уосталом, током 2015. године Банка Кине је већ убацила на тржиште 513 милијарди долара како би подстакла извоз. А од фебруара до новембра из земље је извезено 843 милијарди долара.

         Регулатор се суочава са досад невиђеним одливом капитала, стога уводи ограничења комерцијалним банкама за куповину америчке валуте. Ограничење пре свега дотиче финансијске центре Кине – Хонг Конг, Шангај и Шенжен.

         „Ограничења ће имати ефекат  ако буду облик контроле, али у овом тренутку лимит није претерано строг. Ако ограничење не буде продужено у фебруару, мало је вероватно да ће имати утицаја на годишњу статистику“, – цитира Reuters изјаву свог извора у банкарским круговима Кине. Према његовим речима, ограничење за куповину долара би требало да заустави панику.

         Кинези имају шта да изгубе. Подсетимо да су као резултат свих маневара, резерве НБК смањене до јануара 2016. на 3,33 билиона долара.

         „Нас више од свега плаши рапидно топљење девизних резерви“, – признали су у комитету за монетарну политику КНР.

         Кина је заузела одбрамбени став, забранивши још крајем децембра (2015. године) девизне трансакције трима мултинационалним банкам – Deutsche Bank, DBS и Standard Chartered. Ове финансијске конгломерате не треба посебно представљати. А питање сада треба поставити на други начин: зашто се Пекинг плаши баш њиховог утицаја? Јер, на територији Кине је регистрован немали број америчких транснационалних банака.

         Ко зна, можда је темељ ове замршене приче са девалвацијом јуана постављен управо у Лондону?

         Категоричне пресуде Џорџа Сороша ретко бивају случајне.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/severna-amerika-evropa-i-azija-vec-izgubile-2-5-biliona-dolara

1 глас