Рат Руса и Американаца у Сирији могао би да ескалира, упозорава стручњак за Блиски исток Михаел Лидерс.

Он сматра да САД већ припремају напад на главно упориште ИД у Раки и није сигуран да ће Руси остати суздржани.

  Сирија - шта сад? 08.04.2017 13:01 | Дојче веле

У интервјуу за „Дојче веле“ Лидерс каже да је био изненађен реакцијом САД.

„Био сам јако изненађен, јер нисам сматрао могућим да ће америчка влада стварно бити спремна да уради нешто тако непромишљено. Јасно је да ту постоји опасан потенцијал за ескалацију. У Сирији се води прикривени рат – на једној страни су САД, ЕУ, Турска и земље Персијског залива које хоће пад Асада. На другој страни су Русија, Иран и Кина које то не желе ни у којем случају. Ако се, дакле, изведе такав напад какав је сад наредио Трамп, онда наравно постоји опасност да ствар ескалира и да на сиријском тлу врло брзо једни насупрот других стоје Американци и Руси“, каже он.

Додаје да ако би дошло до нових напада, у којима би могло да буде руских жртава, Москва то неће толерисати.

„Конфронтација је ту и очигледно не постоји спремност да се разумно нагоди око интереса и да се преговара на равноправном нивоу. Утолико је наравно велика опасност да ће се сукоб наставити. С обзиром да приликом овога напада, по ономе што знамо, није повређен ни један Рус, у Москви ће тај напад остати без реакција. Али, ако буде нових америчких напада, у којима би можда могли настрадати и Руси или руско оружје, онда Москва то неће толерирасти и онда би ствар могла врло брзо да ескалирара“, навео је он.

Лидерс сматра да Русија и САД практично ратују једна против друге на двије стране.

„САД у Русији тренутно види свог највећег геополитичког противника. Те двије државе прикривено ратују једна прортив друге на два ратна попришта: у Украјини и прије свега у Сирији. Асадов режим је поново заузео све веће градове, посљедњи је био источни Алеп у децембру 2016. Може се рећи да су Американци изгубили ову конфронтацију с Русијом у Сирији. И сад су утицајни центри моћи у Вашингтону очигледно спремни да ту ситуацију промјене и иду на конфронтацију у Сирији. Не заборавимо: послије уставног референдума у Турској 16. априла, САД намјеравају да покрену копнену офензиву са елитним јединицама према Раки, главном упоришту ИС на истоку Сирије. 400 америчких војника већ је стационирано у Сирији. Успјеће да заузму Раку, али, шта онда? Како даље? Ко ће тамо владати? Шта ће бити слиједећи захтјеви? Хоће ли можда успоставити зону забране летења? То би била тактика малих корака коју Руси не би прихватили. Јер, зона забране летења значи да руски или сиријски авиони више не смију да узлећу. То би у сваком случају значило конфронтацију. Како ће се то развијати у овом тренутку не знамо, али у сваком случају ситуација је алармантна“, додао је он.

Сматра и да за оно што се догодило у Идлибу недостају провјерене информације.

„Немамо никаквих сигурних информација о томе шта се у Идлибу стварно догодило. Замислива је свака интерпретација, недостају нам једноставно поуздане чињенице. Јасно је, међутим, да је Идлиб био само повод за овај војни напад, који геостратешки има другу позадину. Ради се о томе да САД нису спремне да прихвате руску и иранску доминацију у Сирији. Трампова влада се и даље не слаже да се Иран прихвати као факор моћи у том региону. Да је било по Трампу већ би био отказан нуклеарни споразум с Ираном, који је склопљен 2015. у време Обаме. Мислим да овде имамо тактику малих корака постепене конфронтације, која, међутим, неће водити ничему осим још већем разарању Сирије“, закључио је Лидерс.

www.glassrpske.com/novosti/svijet/Sirija-sta-sad/233977.html

2 гласa