Београд – Иако статистичка показује да је стопа сиромаштва у Србији међу највећим у Европи, у Влади различито размишљају о потреби израде социјалних карти којима би детектовали и помогли најугроженије слојеве друштва.

 

 

На питање да ли држава планира израду социјалних карти, недавно је бивши министар за рад, сада у сектору трговине, Расим Љајић, одговорио да је за то потребно око 30 милиона евра, а да су резултати који би се тиме добили „под знаком питања“. Међутим, на питање Данаса да ли се и даље размишља о увођењу социјалних карата из ресорног Министарства за рад, запошљавање борачка и социјална питања стигао је потврдан одговор.

„Када буде уведен систем социјалних карти, корисници социјалне помоћи неће морати да обилазе десетак шалтера и скупљају документацију неопходну за добијање дечјег додатка, новчане помоћи и осталих социјалних давања. Наше министарство управо ради на законској регулативи која ће омогућити да се направи такав регистар социјалних осигураника који ће бити промптно ажуриран, како се подаци о лицу или лицима буду мењали. Ти подаци биће укрштани са другим базама и када се то уреди, људи који су корисници социјалне помоћи и других оваквих права ће та своја права реализовати знатно лакше, брже и са неупоредиво мање административних и процедуралних захтева“,  наводи се у одговору Министарства за рад.

Стручна јавност је категорична у оцени да социјалне карте морају бити урађене а да су два основна разлога због којих то није учињено досад жеља властодржаца да избегну озваничење броја сиромашних суграђана и неспособност да се уради један тако захтеван и озбиљан посао.
Економски аналитичар Бранко Павловић истиче да сви параметри јасно указују на то да је у Србији неопходно сачинити социјалне карте.

„Аргумент да је то скупо је неприхватљив. За све што вам је потребно нужно је издвојити новац, па ако би се гледало само кроз ту призму, све је онда скупо. Суштина је у томе да ли би се израда социјалних карата исплатила или не. Дефинитивно је да би то било корисно. На тај начин јасно би биле утврђене категорије грађана које су заиста сиромашне. Новац који би се у том случају издвајао за социјалну помоћ би био рационално распоређен, односно припао би онима којима је и заиста потребан. Њихов живот би се олакшао а и за државу би било корисно да зна у које регионе треба улагати како би се постигао равномерни развој и смањило сиромаштво“,  објашњава наш саговорник.

Према његовим речима, постоје два основна разлога због којих власт још увек није формирала социјалне карте.

„Прво, Влада Србије не жели званично да призна колико сиромашних грађана има. Државни врх сматра да би то са политичке тачке гледишта било контрапродуктивно за његове интересе. Други разлог је тај што је власт државну управу испунила својим партијским кадровима који су у потпуности неспособни да осмисле тако захтеван пројекат као што је израда социјалних карти. Због тога се стално налазе оправдања зашто их, наводно, није корисно урадити“,  истиче Павловић.

Са његовим мишљењем слаже се и Жељко Веселиновић, председник Удружених синдиката Србије „Слога“.

„Сасвим је јасно да власт у Србији не жели да призна колико има сиромашних у Србији, јер би то за њу представљало велики политички пораз. Не би више могли да се фингирају подаци о животном стандарду грађана као што се ради сада. То је од изузетног значаја, јер би показало не само колико има сиромашних суграђана, већ колико њих је заиста незапослено те са колико новца располажу а колико им је заиста потребно“,  истиче Веселиновић.

Он додаје да би се у том случају јасно знало шта су критеријуми када је реч о технолошким вишковима у предузећима.

„Самохрани родитељи као и они који су једини запослени у својој фамилији би морали да буду поштеђени од отпуштања. Држава би јасно препознала које су то категорије становништва које заиста нису у стању да плаћају рачуне за струју и друге комуналије те би им помагала субвенцијама. Када се све ово стави на папир, јасно је зашто су социјалне карте потребне, али нажалост пракса је таква да власт бежи од решавања тог горућег проблема. Питање је и да ли располаже кадровима који би тај посао успели да ураде на ваљан начин“,  каже Веселиновић.

Истиче да је Србија земља са највећом стопом сиромаштва у Европи, са највећим бројем незапослених и најнижим примањима, те је Влада Србије дужна да у најкраћем року изради социјалне карте и да на тај начин бар мало олакша егзистенцију грађанима.

„Социјала“ за четворочлану породицу 17.054 динара

Основица за остваривање права на новчану социјалну помоћ од априла 2017. године је 8.168 динара и овај износ се утврђује за појединца, односно носиоца права, за сваку наредну одраслу особу у породици износ је 0,5 од основице, односно 4.084,00 динара, а за дете до 18 година износ је 0,3 од основице, односно 2.451,00 динара. Тако укупна новчана помоћ за четворочлану породица, без прихода који су од утицаја на остваривање права, а коју сачињавају двоје одраслих чланова и двоје малолетне деце, износи 17.054 динара. Право на увећану новчану социјалну помоћ има појединац који је неспособан за рад, односно породица чији су сви чланови неспособни за рад и једнородитељска породица. Увећана новчана социјална помоћ утврђује се тако што се припадајући износ новчане социјалне помоћи за појединца, односно породицу увећава за 20 одсто.

У највећем ризику млади

Колико је проблем сиромаштва горући у Србији најбоље показују статистички подаци. Истраживање Републичког завода за статистику је обелоданило да је стопа сиромаштва у Србији 25,5 одсто, те да је четвртина грађана у ризику да постане сиромашна. Ризицима од сиромаштва најизложенији су млади од 18 до 24 године (32,7 одсто), затим млађи од 18 година (30,2 одсто), док најнижу стопу ризика од сиромаштва има популација старија од 65 година (19,1 одсто). Највећу стопу ризика од сиромаштва имају особе које живе у домаћинствима која чине двоје одраслих с троје или више издржаване деце (49,8 одсто) и особе млађе од 65 година које чине једночлана домаћинства (40,1 одсто). Када је реч о радном статусу, ризику од сиромаштва најизложенији су пунолетни незапослени грађани (48 одсто), док је најнижа стопа ризика од сиромаштва код запослених код послодавца (девет одсто). Поређења ради, у земљама попут Грчке и Шпаније стопа сиромаштва износи 23,1 одсто и 22,2 одсто, а када су у питању наши суседи, у Румунији је 22,6 одсто а у Бугарској 21,2 одсто.

Гојко Влаовић, Данас

www.srbijadanas.net/siromasan-svaki-cetvrti-gradjanin-srbije/

1 глас