Видовдан – датум митских размјера, синоним за велика страдања, али и побједе.

 

Гаврило Принцип, мjесто у историји - Фото: илустрација

Гаврило Принцип, мjесто у историјиФото: илустрација

Од Косовског боја, Резолуције Информбироа, брисања Срба као конститутивног народа у Хрватској, успона на Газиместану и изручења Хагу Слободана Милошевића… Дуже од вијека, Видовдан је историјски датум и због сарајевског пуцња младобосанца Гаврила Принципа у аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда!

Канонско дјело храброшћу овјенчаног револуционара, борца за слободу свог и других народа, већ двије деценије битише у сарајевској параисториографији. Да тумаче универзалне историјске вриједности дрзнули се конвертити – електротехничари, језичари, вјерске вође без ахмедије, политичари у покушају и ревизионизму склони напрасно „освијешћени“ историчари. Деценијама су Гаврило и младобосанци као хероји, у Сарајеву столовали. Посљедње двије из Сарајева протјерани! Нема више Принциповог моста који је постао Латинска ћуприја. Са мјеста гдје је испалио хитац у аустријског окупатора, избрисане су Гаврилове стопе! И Музеј Младе Босне – то више није!

 

 

Историчар Драга Мастиловић каже да је данас прогонити Гаврила Принципа из Сарајева злочин према историји.

А тај злочин да почини Сарајево се баш потрудило. У покушају да далеку прошлост тек сада пројектују и прилагоде је актуелним поривима, на зидинама Музеја остала је само плоча са штуром информацијом о дешавањима с почетка 20. вијека.

– Ја то прилично једноставно гледам…као да данас убијете неког предсједника, шта бисте били – каже Мирсад Авдић, историчар из Сарајева.

Рециклирану историју, они који би да баштине тапију врховног тумача свега и свачега, преносе на млађе нараштаје. И на туристе који Сарајево походе.

Тако један турис из Данске каже:“Ја бих га описао као терористу, зато што је поглавара једне стране државе убио у њему страној држави. Колико ја знам, он се борио за слободу Срба, и Србија је далеко одавде“.

„Заборавили“ су сарајевски ревизионисти, туристима „да објасне“ како Гаврило није Србин из Србије, већ из БиХ, рођен у Грахову, како у саставу Младе Босне нису били само Срби, већ и Хрвати и тадашњи Муслимани или са закашњењем национално освијешћени Бошњаци. И како је Франц Фердинанд био престолонасљедник земље окупатора која је по Босни зулуме чинила. И због тога је Гаврилова жртва за слободу херојска! А не због испаљених хитаца, како то у науци „неуки“ покушавају да представе.

– Идеја која је универзална, како су се неки Срби са неким Хрватима и Муслиманима, борили за неку земљу која ће имати пуно више слободе и пуно више правде него што је онда имала и него што има данас – каже Слободан Шоја, историчар и члан СПКД Сарајево.

И управо због такве универзалне идеје, малобројни сарајевски поштоваоци Принципа и Младе Босне окупе се сваке године код Капеле видовданских хероја у којој су сахрањени њихови земни остаци.

Огњен Леви истиче да је за њега Гаврило Принцип херој и да ће увијек бити херој.

Оронула Капела ускоро ће бити бар дјелимично обновљена. Новац су даривали појединци међу родољубима, а под притиском јавности дио обећали и представници Кантоналне владе. У сусједном Источном Сарајеву, Гаврило Принцип добио је свој парк из којег је бронзаног погледа, надвисио комшијску интелектуалну прашину и моралне девијације, ревизионисте у покушају и васкрсле „Бењамине Калаје“.

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=259126

1 глас