Кристина МАЛЕШЕВИЋ

СВАКИ ће пензионер прави фискултуром да се бави, зато сложно напред, ура, живела фискултура!“

Ово је мисао водиља која је Новосађанина Ђорђа Жикића (71) из пензионерских дана одвела до – школске клупе. Зато је овај наставник техничког образовања у пензији 2008. године уписао Факултет за спорт и туризам и није се зауставио све док у мају ове године није добио диплому мастера, са просечном оценом девет.

Иако већ више од пола деценије сваког дана по два сата вежба јогу, нико није ни могао да наслути да ће Ђорђе после одласка у пензију пожелети да се поново врати у ђачко доба. Ђорђе се није либио да у седмој деценији закорачи пред десетине двадесетогодишњака у амфитеатар факултета.

- Када сам ушао, сви су ме са чуђењем гледали. Знао сам да морам да их освојим. Урадио сам две-три вежбе пред њима и добио овације. Тада су ме сви, како се каже, зготивили и одмах су ме прихватили као колегу, мада некима могу и деда да будем – прича Жикић, који је четврт века провео као наставник техничког образовања у основној школи у Бачком Јарку код Новог Сада.

Жикић је током студирања све испите дао у року и имао је одличну сарадњу са свим колегама. Није био поштеђен, нити су му професори гледали кроз прсте због његових година. Ђорђе је све вежбе изводио подједнако добро као и други студенти, па чак и обарао сопствене рекорде на испитима, када је 100 метара претрчао за невероватних 15 секунди. Ипак, оно што га је одвајало од других академаца био је надимак – Ћале.

- Надимак су ми дале колеге из групе. Чак су ме и професори тако звали, али то ми је било симпатично јер сам старији и од већине професора. Ни у чему нисам заостајао за младим студентима и они су ме лепо прихватили у друштво. Ишао сам им и на прославе рођендана, на журке. Био сам популаран и сви су ме знали. Мораш да се прилагодиш средини у којој се налазиш – објашњава видно расположен Ђорђе.

Дипломац-сениор тврди да је редовно похађао предавања и да му учење није тешко пало. Прва оцена била му је десетка и то из њему омиљеног предмета – здрав живот. А здрав начин живота, како тврди један од најстаријих дипломаца у нашој земљи, заслужан је за његову физичку и интелектуалну виталност.

- Уживао сам максимално и у учењу и у полагању испита – наставља Жикић. – Трудио сам се да не заостајем за осталима. Није то интелигенција, то је љубав према спорту, рекреацији и здравом стилу живота. Диплома коју сам стекао на факултету само је остварење мојих снова из младости.

Легендарни Ћале има две ћерке, које су такође високообразоване и чак петоро унучади, који су одмалена научени да воде здрав начин живота.

- Перо, је л’ волиш са дедом да једеш клице? Је л’ то здраво? – пита Ћале трогодишњег унука у наручју, који кроз осмех потврдно клима главом.

Ђорђе Жикић ипак признаје да породица у почетку није била одушевљена идејом да у 64. години упише факултет. Но, када су схватили да му то иде од руке, а да истовремено није запоставио ни своју породицу, ни бригу око салаша, пружили су му сву подршку и са нестрпљењем чекали одбрану мастер рада. А данас су више него поносни и хвале се изузетношћу главе породице, његовом виталношћу, интелигенцијом и упорношћу.

СЕНИОР КОЈИ ПОМЕРА ГРАНИЦЕ

НА манифестацији „Златно доба“, која је протекле недеље одржана у Београду, Ђорђу Жикићу припала је награда „Искорак“ за сениоре који померају границе. Породица Жикић, укључујући и најмлађе чланове, дошла је да подржи тек свршеног дипломца.

- Ова награда само је признање друштва за мој рад и труд. Почаствован сам што сам је управо ја добио. Ипак, она припада целој мојој породици без које ништа не би било могуће, која је и данас са мном и биће ту до краја мог живота – поносно је истакао Жикић.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:569618-%D0%A1%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%B7%D0%B0-%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BA%D1%83-%D1%83-%D0%BE%D1%81%D0%BC%D0%BE%D1%98-%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8

Прочитај без интернета:
5 гласовa