БЕОГРАД – Скупштина Србија потврдила је више финансијских споразума и уговора међу којима је и уговор о зајму између Владе Србије и Фонда за развој Абу Дабија за подршку буџету и наставак фискалне консолидације у износу од милијарду долара.

Министар финансија Душан Вујовић рекао је раније да је реч о повољном зајму са каматном стопом од 2, 25 одсто.

„То је кредит који смо договорили да буде повучен у пет транши. Средства би била расположива пре краја године и помогла би у отплати кредита који су узимани у претходних пет, шест година“, рекао је Вујовић и додао да ће се отплата вршити од 2021. до 2026. године.

„Овде је договорено повлацење по 200 милиона евра… пошто су паре дате за подршку буџету, ви их можете користити за све легитимне расходе у буџету укључујући плацање камата, враћање главнице, укључујући и рану отплату неких кредита“, рекао је раније Вујовић у скупштини.

Када је реч о „апекс зајму“, Вујовић каже да је он намењен комерцијалним банкама за финансирање развоја малих и средњих предузећа и да држава спушта трошкове тих кредита.

„Омогућава се малим и средњим предузећима да под повољним условима добију кредите“, истакао је министар.

Додао је да се кредит Светске банке од 69 милиона евра односи на унапређење јавне управе и да су услови изузетно повољни.

Каматна стопа је 0,71 одсто, грејс период је пет година, а отплата се врши на 12 година.

Кредит Савета Европе од 17 милиона евра је намењен финасирању затвора у Крагујевцу.

Усвојене измене Закона о пловидби

Скупштина Србије усвојила је измене о допуне Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама којима се укида монополски положак Дирекције за водне путеве у међународним токовима.

Такође, дозвољава се улазак приватног капитала у техничко одржавање пловних токова, а ту се пре свега мисли на послове багеровања у циљу одржавања прописане дубине пловног пута, као и вршења хидрографских мерења, за које се процењује да ће их ефикасније обављати приватни сектор, а под стручним надзором Дирекције за водне путеве.

Усвојеним изменама и допунама Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама предвиђено је смањење сиве економије која постоји у водном саобраћају.

Поред тога, извршено је усклађивање са Законом о приватном обезбеђењу како би се у најкраћем року створили услови за примену свих потребних мера за сузбијање пиратства, кријумчарења, крађа, шверца и других незаконитих радњи на водним путевима.

Очекује се да најкасније до априла 2017. буде усвојена Уредба о сигурносној заштити у унутрашњем водном саобраћају, чиме ће започети борба против свих облика нелегалних радњи у тој грани саобраћаја.

Наставља се учешће Војске Србије у мировним операцијама УН и ЕУ

Скупштина Србије усвојила је одлуку о учешћу припадника Војске Србије у мултинационалним операцијама у 2016. и годишњи план употребе војске и других снага у тим операцијама, који предвиђа учешће око 700 припадника Војске Србије у операцијама Уједињених нација и Европске уније на 340 позиција.

Наставља се ангажовање у седам мултинационалних операција УН, у Конгу, Либерији, Обали Слоноваце, Кипру, Либану, на Блиском истоку и у Централноафрицкој Републици, и у мисијама ЕУ у Сомалији, Централноафрицкој Републици и Малију.

Ове године, на основу закљученог Меморандума о разумевању измеду Владе Републике Србије и Уједињених нација о доприносу у систему стендбај аранжмана, одредени су санитетски тим, војни посматраци и штабни официри, укупно 12 лица, који би се на позив УН могли ангажовати и у мисијама УН у Западној Сахари, Републици Мали, Џаму, Кашмиру, Јужном Судану, Судану и Блиском истоку.

Такоде, Предлог годишњег плана употребе ВС предвида и ангажовање наших припадника у две операцијаме ЕУ за управљање кризама и то у Централноафрицкој Републици и на Медитерану.

Новину у Предлогу Годишњег плана употребе ВС и других снага одбране у мултинационалним операцијама за 2016. годину представља спремност Министарства одбране и ВС да у слуцају потребе ангажује своје припаднике у операцијама хуманитарног карактера.

За реализацију Годишњег плана употребе Војске у мултинационалним операцијама потребно 1.672.750.000 динара, од цега је Министарство одбране обезбедило 1.092.749.000 динара, а разлика се надокнадује накнадама које УН уплацује Министарству одбране.

Формира се фонд за западни Балкан

Скупштина Србије усвојила је Закон о потврђивању споразума којим се оснива Фонд за западни Балкан, чији је циљ јачање веза и подстицање европских интеграција Албаније, БиХ, Црне Горе,Косова, Македоније и Србије.

Из тог Фонда биће финансирани различити пројекти, који ће помоћи да се уговорне стране боље повежу и брже дођу до крајњег циља, а то је улазак у ЕУ.

Министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је раније да се потврђивањем Споразума о оснивању Фонда за западни Балкан ни на који начин не прејудицира питање статуса Косова.

Он је објаснио да Фонд за западни Балкан настаје по моделу Вишеградског фонда са циљем да помогне развој сарадње и подстакне развој односа између цивилног друштва, академског сектора кроз заједничке пројекте, као што су промовисање културне сарадње, сарадња у области науке и образовања, промовисање одрживог развоја.

Подсетио је да је српска делегација у фебруару 2012. потписала споразум о регионалном представљању и да је Косово са звездицом једини назив који ће се користити у регионалној сарадњи.

(Танјуг, Бета)

извор: www.nspm.rs/hronika/skupstina-srbije-potvrdjen-zajam-iz-fonda-za-razvoj-abu-dabija-nastavlja-se-ucesce-vojske-srbije-u-mirovnim-operacijama-un-i-eu-usvojen-zakon-kojim-se-osniva-fond-za-zapadni-balkan.html

 

Прочитај без интернета:
1 глас