Службеница српске амбасаде у Либији Слађана Станковић тражила је још од 2012. године да је врате у Србију. То потврђују и дописи које је она слала претпостављенима у Министарству спољних послова у Београду. Њени апели су били безуспешни и поред тога што је она у Либији провела готово десет година. Ни околност да јој је формално мандат окончан, као и то да је породицу, супруга и две ћерке, 2011. године вратила у Србију након што је почео рат у Либији, није умилостивио надлежне да јој изађу у сусрет, иако је на то имала и формално и морално право.

Н. Ђуровић
Без одговора на апеле: Министарство спољних послова Србије

„Своје обавезе према амбасади и држави сам часно и поштено испуњавала, али моја обавеза је и да их испуним према породици… Све ово су довољни аргументи за моју молбу да ме неко замени и после скоро девет година рада и преко три године одвојености од деце“, писала је Слађана, а објавио београдски лист „Блиц“.

Ма, какав конкурс?!

Шеф дипломатије Ивица Дачић тврдио је да замену за Слађану нису могли да нађу када јој је истекао мандат.

– По сили службе се одмах расписује конкурс. Али нико се није јављао, иако смо конкурс расписивали више пута. То је и иначе проблем, нико се не одазива за низ земаља из више разлога – тврдио је Дачић.

Побулић, међутим, каже да не постоје интерни конкурси за слање људи на одређене позиције у МСП.

– То је бесмислица. Шта би било да војска расписује интерни конкурс за одређени премештај. За време мог службовања нисмо могли да одбијемо задатак. Ако не желиш да идеш у одређену земљу, онда идеш из министарства – додаје Побулић.

Да смо нормална држава, то се не би догодило, упозорава дугогодишњи дипломата Симеон Побулић.

- Станковићева је радила у служби везе, другим речима, била је шифранткиња. Тачно је да је за овај посао мало теже наћи замену, али на све то се морало раније рачунати и пронаћи адекватно решење. Ту видим део велике кривице српског амбасадора у Либији. Он је морао да зна да се она мора вратити у Србију и да јој се мора наћи адекватна замена која ће моћи да функционише у ратној ситуацији – коментрише за „Вести“ дипломата у пензији Побулић.

Један стрес довољан

Симеон Побулић истиче да се раније увек унутар МСП водило рачуна да се људи који су у служби доживели стрес не шаљу поново у стресну ситуацију.

– Сећам се једног колеге који је доживео стрес у САД, па су га надлежни преместили у Хаг. Тамо се међутим, пропио и био је враћен и подвргнут лечењу.

Он објашњава да када у некој држави влада ванредна ситуација, ако већ амбасада није затворена, Министарство спољних послова шаље млађе људе обучене да делују у таквим околностима.

Потежица тражи информације

Амбасадор Србије у Либији Оливер Потежица затражио је од шефа либијске дипломатије Ел Мабрука Милада више информација о смрти службеника српске амбасаде Слађани Станковић и Јовици Степићу, убијенима у ваздушном удару америчких снага на Сабрату 19. фебруара.
Потежица и Ел Мабрук Милад су на састанку у Триполију такође разговарали о билатералним односима и начинима да се они подстакну у будућности, пише либијски лист „Либија обзервер“.
Српске власти су саопштиле да су дипломате убијене у експлозији, како је показала обдукција извршена у Београду и Либији, али Вашингтон то негира.

- Када је СССР окупирао Чехословачку 1968. године, ја сам био изабран међу 50 радника Министарства спољних послова бивше Југославије које је МСП обучавао како да функционишу у шуми. Све се то унапред ради, иде се у сусрет догађајима. У овом случају то је изостало, највероватније зато што је цео систем у Министарству нарушен – примећује Побулић.

www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/555567/Sladjana-vapila-da-je-vrate-u-Srbiju

Прочитај без интернета:
0 гласовa