Брифинг који су уочи прошлог викенда представници америчке обавештајне заједнице одржали за долазећег председника Трампа изоштрио је фокус европских јавности на три тематска блока: какву слику света поседују америчке државне агенције, на шта су спремне ако се њихове процене не схвате озбиљно и какав се ефекат у посредовању такве слике света може очекивати унутар ЕУ.

Тајност је „пасе“. Шпијунски синдикат коначно жели јавну потврду свог доприноса светским односима.Главни координатор Националног обавештајног савета Џејмс Клепер

Брифинг су за Трампа одржали представници 17 државних агенција. Оне су међусобно повезане унутар организационог оквира Информативне заједнице (ИЦ). Као организациони конгломерат, Информативна заједница поседује једну институцију чије услуге деле сви: Национални обавештајни савет (НИЦ).

НИЦ је саветодавно тело за 16 служби и за главног координатора (још пет дана: Џејмс Клепер), чија је канцеларија 17. члан те федералне мреже.

Управо у време споменутог брифинга, НИЦ је објавио своју дугорочну прогнозу о глобалним трендовима до 2035. године.

Порука је: Свету прети мрачна будућност. Ризик ратних сукоба рапидно расте. Иде на лоше.

Како за неке ни до сада није било добро, овај извештај саветодавног тела америчке државне координације обавештајних служби аутоматски провоцира питање: За које то политичке актере, за које стратешке политичке правце, иде на лошије?

Русија, Русија, између осталог

За Русију ће бити боље. Не конкретно за руског грађанина и његов животни стандард. Биће боље за руску колективну националну свест, за пораст руског стратешког утицаја у свету, за јачање пројекције о Русији као алтернативном, високо функционалном пројекту унутар глобалног оквира.

НИЦ: У следећим годинама руско вођство ће интензивно радити на томе да земљи врати статус велике силе, тако што ће „модернизовати свој војни потенцијал и спроводити оне интервенције које имају потенцијал да шире руски и ограничавају западни утицај“.

„Поглед Москве на свет остаје непредвидљив, због чега ће она кретати у акцију када год верује да постоји потреба да се заштите руски национални интереси, као у Украјини 2014. или Сирији 2016. (…) Руска несигурност, разочарење и неповерење у либерални глобални поредак су чврсто укорењени у процес симултаног проширења НАТО и ЕУ“, пише у прогнози НИЦ-а.

Тек додатна интерпретација ових неколико изабраних реченица показује сву драматичну природу порука које саветодавни НИЦ преноси активном удружењу ИЦ, а оно долазећем председнику Трампу.

Прво, Русија ће пажљиво бирати кад и где ће се ангажовати.

Тамо где није спремна да изгуби, неће улазити. Тамо где она није веродостојна, а Запад јесте, неће улазити. Тамо где је цена по националне интересе превелика, неће улазити.

Авантуре неизвесног исхода, као она из Авганистана 1981. године су искључене.

Друго, у корену руског незадовољства Западом лежи суптилна постхладноратовска манипулација којом су ЕУ проширење и НАТО проширење постали једна те иста ствар.

НАТО се мимикријски преобукао у одећу Европске уније и одбија да врбује сам за себе.

Како је ЕУ у принципу популарнија од НАТО-а, имамо посла са формулом „згодна риба“ плус „лоша риба“.

Кремљ

Кремљ

Свако ко је у ишао на београдске журке зна како тај дублет функционише у пракси.

Треће, да је Запад правовремено одлучио да стави тачку на НАТО мимикрију, да је НАТО проширење раздвојио од директне ЕУ механике, до тренутне ситуације с Украјином не би дошло. Или до интервенције у Грузији.

То се чак на више места у извештају и отворено каже, да Русија „реагује на НАТО“, да њен модус није акција, већ углавном реакција.

Сад се долази до праве контроверзе: НИЦ из свега тога закључује да Русија остаје непредвидљива.

Иако све до сада цитирано или интерпретирано показује да Москва у међународним односима игра „студ“ покер, игру (делимично) отворених карата, НИЦ саветује своје обавештајне комитенте да су циљеви Москве „несигурни“.

Те термине – непредвидљиво, несигурно – је делегација информативних служби уочи прошлог викенда пренела Трампу.

Само четири дана након тога, Трампов државни секретар за спољне послове Тилерсон је током парламентарног саслушања изјавио да је Москва предвидљива.

Тачније, да је Москва реаговала „без уважавања наших интереса“, али да „није непредвидива“.

НИЦ-ов закључак показује да ће дистинкција предвидљиво/непредвидљиво владати у годинама које долазе.

Она је овог момента пресудна категорија која стоји између човечанства и рата.

Ако америчка обавештајна заједница стоји на становишту да је Москва „непредвидива“, онда ће нову администрацију гурати у смеру даљег заоштравања с Русијом.

Ако нова администрација остане на стајалишту да су Руси „предвидиви“, онда ће ИЦ бити присиљен да ублажава антируски фокус.

Долазе ратови – тражите свој бесплатни примерак

Прогнозирајући да ће до 2035. светом владати све више ратова, НИЦ закључује да њихов темпо зависи од тога колико је Русија спремна да иде далеко у промовисању специфично руских цивилизацијских вредности и одбијању западних либералних.

Специфично руске вредности би биле „амалгам ауторитаризма, корупције и национализма“ (НИЦ).

Интерпретација: Федерација обавештајних служби највеће западне силе сугерише новој политичкој гарнитури да њена позиција треба/мора остати иста као и она свих претходних администрација од окончања Хладног рата – да рат зависи од Русије, а мир од Сједињених Америчких Држава.

Иако говори о „мрачним временима“, НИЦ је спреман да уплашеним људима широм света удели једну милост, а то је да великог, одлучујућег, свеуништавајућег рата Америке и Русије неће бити. Барем не до 2035.

Још се дакле можемо смејати на ненамерне вицеве с апокалиптичном тематиком, као на пример рекламу којом часопис Форин аферс нуди свој најновији број „Свет у рату – тражите свој бесплатни примерак“ („World at War“. Get your free copy“).

Колико је НИЦ – основан, успут речено 1979, две године пре него што је Реган окупио шеснаесторицу у ИЦ и као седамнаестог им поставио директора-координатора – веродостојан и уверљив, који му перформативни индекс?

Он се већ шести пут окушава у прорицању будућности, колико пута је погодио?

На пример, НИЦ-ов први извештај, писан 1997. за 2010. годину, каже да ће на Америку расти притисак либералног света и угњетених народа за „хуманитарне интервенције“. Статус: Тачно.

Ако је тада у Београду седео неки саветник за националну безбедност чији је задатак било читање свега и свачега (што је уствари врло озбиљан посао!), прва би му дужност била да политичко руководство Србије упозори на опрезну игру у Рамбујеу.

НАТО интервенција у Босни 1995, службена најава „даљих хуманитарних интервенција“, случај Рачак у западним медијима, Русија гласала у УН за антисрпске санкције – јасније од тога ти ниједна обавештајна агенција неће саопштити шта те чека.

Друга прогноза из 1997. била је да Русија остаје слаба „до 2010. и после“.

„Ако би се којим случајем и нашао неки лидер који би је извукао из стања хаоса, трајало би годинама да само направи план, а да почне да га спроводи и много дуже“, прогнозирао је НИЦ.

Статус пророчанства: „фифти-фифти“. То би вероватно било делимично тачно да Запад није увео антируске санкције и провоцирао брзу обнову руског утицаја.

Трећа прогноза из 1997: Немачка ће све мање бити заинтересована да продубљује европско јединство. Статус: потпуни промашај.

Немачка је данас практично још једина држава која инсистира на европском јединству. Под својим условима, због својих националних разлога, некад са катастрофалним последицама по европску будућност, али свеједно – Берлин је тај који Унији утерује дисциплину.

Од обавештене демократије до обавештајне демократије и натраг

Прогноза НИЦ-а за период до 2035. полази од борбе либералне и нелибералне демократије, при чему либерална има слабије карте.

Дистинкција либерално/нелиберално нема данас више такву снагу примера као предвидиво/непредвидиво.

Седамдесетих-осамдесетих година прошлог века у моди је била демократија „а ла Хабермас“:

С једне стране свет система, с друге стране свет живих људи с малом децом и кредитом за стан. Људи су добро информисани, читају и прате политику све у шеснаест (тајних служби), повремено се окупе у слободном, „неколонизованом“ простору и договарају како „систем“ спречити да им уништи живот.

У ироничном одмаку, дозвољено је Хабермасову утопију назвати „обавештеном демократијом“.

Ове две недеље гледамо како у пракси изгледа „обавештајна демократија“, и то након што смо кроз читаву годину америчке изборне кампање, плус два месеца чекања на смену доживели рађање „инфантилне демократије“.

Логика оног што се догађа иза сцене је јасна: обавештајна заједница Сједињених Америчких Држава користи последњих двадесет дана уочи примопредаје за беспризорни притисак на нову администрацију да све остане по старом. У то је име чак била спремна да изађе на сцену.

У питању је својеврсна уцена: Или нам дајте макар мали рат с Русијом, или ће се слободним светом раширити деморализовани агенти у раној пензији и у новинама објављивати огласе следећег типа: „Алекса Жунић, у најбољим годинама, нуди своје услуге финансијски и ментално стабилном послодавцу. Понуђач поседује велико искуство у изградњи либералних демократија у Авганистану, Ираку, Либији, Косову, као и демократској транзицији земаља северне Африке. Шифра: shaken, not stirred“.

Или колективни оглас: „Ако вам је досадило да на песку подижете хотеле, пробајте са револуцијама! Мали изабрани тим, навикао на рад у камерним условима, поуздан, дискретан и високо мотивисан, нуди своје услуге заинтересованима. Шифра: Од Паштуна правимо Талибане, од Талибана Исламску државу“.

Глобализам одлази у илегалу

Најважније прогнозе НИЦ-овог оракла за период до 2035: Време унилатералне безбедносне архитектуре света је завршено. Глобални геополитички пејзаж који полако израња окончао је еру америчке доминације.

Графички приказ

Графички приказ „острва“, „орбита“ и „заједница“, кроз које се гради нови међународни поредак

„Вето-играча“ (у смислу утицајних актера, а не вето-сила у Савету безбедности) је све више и ускоро ће се свет кретати напред мишјим корацима.

Глобализам одлази у илегалу. „Ехо-коморе“ (мисли се на fake-news и постфактични принцип владавине) ће створити безбројне компетитивне реалности.

НИЦ, наставак: Оно што на први поглед изгледа као хаос, у суштини је само рађање новог међународног поретка. Зато је боље уздржати се покушаја савладавања „хаоса“, јер је то „на кратки рок скупо, на дуги осуђено на пропаст“.

Нови поредак се гради кроз архитектуру „острва“, „орбита“ и „заједница“ које поступно замењују постојећу безбедносну структуру.

Први случај је јасан, свако за себе, средњи век, па ко дуже издржи.

Други, „орбите“, значи нешто као повратак интересних сфера.

Трећи, да ће и владавина на националним нивоима постати све тежа за номиналне носиоце власти: Национална држава ће бити као сир избушена регионалним и партикуларним интересима, чији ће се носиоци повезивати преко државних граница.

НИЦ-ове „заједнице“ би отприлике одговарале ономе што су Словенци недавно предложили, регионализација ЕУ.

Са сигурности се може рећи да се у Љубљани читају прогнозе прекоокеанске обавештајне заједнице.

Плус, ту је и велико искуство: После историјских збирки „Како растурити Аустроугарску“, „Како растурити Југославију“, Љубљана сад ради на трећем тому „Како растурити ЕУ“.

www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/2594083/slatke-zamke-obavestajne-demokratije.html

0 гласовa