Стасала је Црна Гора да се супротстави подривању својих државних темеља и сазрела да се никад више не задеси под Мојковцем као 1916, а тек нипошто под Дубровником 1991. године. Ово је најгласнија порука црногорског премијера Мила Ђукановића изговорена у еуфоричној беседи на централном подгоричком тргу, где је у суботу увече свечано обележена десетогодишњица црногорске независности.

Мило Ђукановић у друштву Џона Керија и Јенса Столтенберга

Ова порука је у засенак бацила све остале самохвале и приче о меду и млеку, процвату Црне Горе откад је пре десет година скинула „ропске ланце“ и исправила велику неправду нанету јој 1918. године уједињењем са Србијом и ступањем у велику југословенску заједницу у којој је изгубила „национално и државно достојанство“.

Ђукановић се тако одрекао Мојковца, једне од најславнијих и најсветлијих страница црногорске историје, и попут краља Николе, који је уочи мојковачке епопеје побегао из Црне Горе и оставио народ на милост и немилост аустроугарском окупатору, поручио да Црна Гора више никада неће стати на браник слободе и достојанства, нити се жртвовати за спас свог савезника на начин како се тих јануарских дана 1916. године жртвовала за спас своје српске браће, за спас српске војске и народа који је преко албанских и црногорских кланаца и гудура покушавао да се домогне јадранске обале и избегне потпуно уништење.

Овације за Туска

Свечаност у Подгорици својим присуством увеличао је и Доналд Туск, председник Европског савета, који је изазвао прави делиријум кад се слављеницима обратио на „чистом црногорском језику“ и истакао да су велики само они народи који, попут Црногораца, памте своју „лепу, а некад и трагичну историју“.

Да све буде парадоксалније, Ђукановић је, пре него што је изговорио ову мрачну поруку, истакао да све велике црногорске жртве кроз историју нису биле узалудне, да су темељи модерне црногорске државе „дубоко укорењени у славној мојковачкој епопеји, у антифашистичком, европски јединственом Тринаестојулском устанку 1941. и заједничкој антифашистичкој борби југословенских народа у Другом светском рату и послератном развоју, као и у историјском „не“ Русима 1948! Коначно, да се на друкчијим темељима црногорска држава није могла ни обновити, нити би на каквим другим ослонцима могла опстати.

Није свима до славља

У многобројним коментарима који у медијима и на порталима прате извештаје са свечаности у Подгорици, доминирају они који изражавајучуђење због еуфорије и задовољства минулом деценијом. „Подгорица има рашта славити, а у Бијелом Пољу, Беранама, Андријевици, Плаву, Рожају, Колашину, Мојковцу, Жабљаку, Пљевљима, Плужинама, Никшићу, Даниловграду славе само општински одбори ДПС-а. Жао ми је што је тако, славило би се и тамо, али се нема рашта“, написао је један од анонимних коментатора.

А како тек лицемерно звучи његово заклињање да се Црна Гора никад више неће наћи под Дубровником као 1991. године! То је поручио човек који је са исте функције, из црногорске премијерске столице, те 1991. онако горљиво позивао у поход на Дубровник и тврдио да је дошао тренутак за коначни обрачун са усташама, те да је због шаховнице замрзио чак и шах!

Бошњачке заставе на северу Црне Горе

Поводом обележавања десетогодишњице независности, улице, тргови, куће, бензинске пумпе, па чак и неке општинске установе у Петници, Плаву, Рожајама и другим градовима на северу Црне Горе освануле су окићене бошњачким плаво-белим заставама са љиљанима које је 2014, као национални симбол Бошњака усвојило Бошњачког националног већа у Црној Гори.

– Истицањем наших, бошњачких застава, поред званичних црногорских које представљају само један народ, желимо да се успротивимо „поцрногорчавању“ санџачких градова на северу у којима, осим Црногораца, живе Срби и Бошњаци. По Уставу Црне Горе, обавеза државе је да у оваквим мултиетничким срединама, какав је север Црне Горе, истакну и симболе других националних заједница. Пошто држава то није учинила, истицање црногорских застава могло би да се схвати и као провокација, па сам због тога истакао бошњачку заставу на својој кући и продавници – казао је један Бошњак из Плава.

извор: www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/573601/Slavili-nezavisnost-pljunuli-na-srpstvo

0 гласовa