Ни девет месеци након што је Повереник донео Решење да Више јавно тужилаштво достави новинарима Инсајдера службену белешку о случају Хеликоптер, овај документ није доступан јавности. Према закону, решења повереника за информације од јавног значаја су коначна и извршна. Према истраживању Инсајдера службена белешка у случају пада војног хеликоптера могла би да открије шта се све дешавало у предистражном поступку и зашто одлуку да неће бити покренута истрага није потписала поступајућа тужитељка већ њена надређена, главна тужитељка Вишег тужилаштва Наташа Кривокапић.Srđan Ilić: helikopter

Предистражни поступак у случају пада војног хеликоптера, када је погинуло седам особа приликом спашавања угрожене бебе из Новог Пазара, водила је заменик вишег јавног тужиоца Гордана Јовановић. Она међутим није потписала одлуку о томе да нема основа за покретање поступка. Ту одлуку је у форми белешке потписала њена надређена Наташа Кривокапић.

Према закону било је могуће да тужитељка Кривокапић изда обавезујуће упутство поступајућој заменици, али је ипак одлучила да сама донесе одлуку у форми службене белешке. Како нам је раније објашњено из Вишег тужилаштва, тужитељка Кривокапић је на себе преузела одговорност одлуке, што “није необично” када је реч о комликованим предметима, за које постоји велико интересовање јавности.

Гордана Јовановић, која данас ради као нотар, није желела за Инсајдер да одговори због чега она није потписала одлуку о непокретању поступка.

Осам месеци чекања – без објашњења

Инсајдер је питања тужилаштву о томе ко је донео одлуку упутио након што је Гордана Јовановић у листу Блиц навела да је она у овом случају поступала од марта 2015. до октобра 2015.

Оваква констатација покренула је питање шта се десило, имајући у виду да је званична одлука о непокретању поступка саопштена осам месеци касније, у јуну 2016.

У октобру прошле године из Вишег јавног тужилаштва потврђено је за Инсајдер да одлуку о непокретању поступка није потписала поступајућа тужитељка Гордана Јовановић, већ њена надређена тужитељка Наташа Кривокапић у форми службене белешке.

Новинари Инсајдера тражили су копију службене белешке која би можда могла да открије шта се све дешавало у предистражном поступку и зашто одлуку да нема основа за покретање истраге није потписала поступајућа тужитељка.

Више јавно тужилаштво одбило је наш захтев уз образложење да се ради о општепознатим информацијама које су „већ више пута објављене“.

На ову одлуку новинари Инсајдера су упутили жалбу поверенику за информације од јавног значаја, који је аргументацију Тужилаштва оценио неприхватљивом. Повереник је указао и на чињеницу да Инсајдер није тражио „документацију која је већ објављена, већ конкретан документ, односно службену белешку“.

Истим решењем повереник је још 7. децембра прошле године наложио Вишем јавном тужилаштву да нам достави белешку у року од пет дана. Белешку, међутим, нисмо добили. Уместо тога, 16. децембра, Више јавно тужилаштво покренуло је управни спор против решења повереника којим се Тужилаштву налаже да Инсајдеру достави службену белешку.

Према закону, решења повереника за информације од јавног значаја су коначна и извршна. Против тих решења може се покренути управни спор, али само суд може да одложи извршење, што значи да је по закону Тужилаштво морало да достави документ Инсајдеру.

Акција спасавања бебе упркос лошем времену

Супротно покушајима замене теза појединих представника власти, није се доводило у питање да су сви у ланцу имали исту намеру – да спасу живот детета. Чињеница је, међутим, да је реч о војном лету који је морао да има своја правила, озбијан систем организације и команде. До данас нису отклоњене све сумње да су правила прекршена.

Транспорт војним хеликоптером животно угрожене бебе старе само пет дана био је једино решење пошто није био могућ превоз санитетом због одрона.

Медицински транспорт бебе иницирао је министар здравља Златибор Лончар, а војну акцију тадашњи министар одбране Братислав Гашић.

Чињеница је да Гашић није позвао и обавестио кабинет начелника Генералштаба, како налаже строга војна процедура, на шта је и упозорен, већ директно бригадног генерала, команданта 204. Ваздухопловне бригаде Предрага Бандића, који је затим позвао пилота.

Прва процена Војске је била да су метеоролошки услови лоши, па чак и испод минимума за полетање. После разговора Бандића с пилотом Омером Мехићем и генералом Ранком Живаком, а на “изричито наређење министра одбране”, закључено је да постоје технички услови за извршење задатка.

Живак и Бандић су у другостепеном дисциплинском поступку пред Војним судом указали на низ пропуста у истрази и на мистериозан нестанак појединих доказа, пре свега аудио-записа и транскрипата разговора посаде и њихових претпостављених.

Бандић је за Инсајдер.нет још прошле године рекао, међутим, и да је уверен да је цела акција била “људски покушај да се спасе живот”.

Зашто на Аеродром Никола Тесла

Питања на која јавност није добила јасан одговор јесу и ко је и зашто одлучио да хеликоптер слети баш на Аеродром Никола Тесла.

Из објављених разговора пилота с контролом летења у Београду јасно је да је план био да хеликоптер с бебом слети на аеродром у Батајници или ВМА. То је све време предлагао и пилот Омер Мехић, али му је 20 минута пре слетања сапштено да је прихват бебе, укључујући инкубатор, организован на Аеродрому Никола Тесла.

Како се види из исказа датих војној комисији, Бандић је у консултацији с Гораном Павловићем, тада руководицем оперативног центра РВ и ПВО, одлучио да хеликоптер слети на Аеродром Никола Тесла.

У изјави пред војном комисијом Бандић рекао да га је Лончар, позивом на службени мобилни, обавестио да има намеру да присуствује слетању.

Истовремено су и медији обавештени да је у току акција. Сумњу да је постојала намера да се акција искористи и за политичку промоцију унела је вест, коју је објавила Бета, да је хеликоптер слетео, да га је сачекао министар здравља, а да су целу акцију организовали он и министар одбране.

Бројни портали су објавили, а потом обрисали, ову вест. Међутим, дневни листови Политика, Наше новине и Ало у издањима од следећег дана су објавили вест о успешној акцији.

Данима су медији постављали питање да ли су министри Лончар и Гашић те вечери били на аеродрому како би дочекали успешан крај акције спасавања, као и да ли су тамо биле медијске екипе које би све то забележиле.

Гашић је негирао да је био на аеродрому, тврдећи да је те вечери био у Крушевцу, а да је за Београд кренуо када му је јављено да је хеликоптер пао.

Лончар је готово месец дана након трагедије први пут рекао да је био на аеродрому, али с лекарима, односно да нису биле присутне новинарске екипе, оспоравајући тако тврдње да је транспорт бебе организован због политичке промоције.

insajder.net/sr/sajt/tema/6239/Slu%C4%8Daj-helikopterJavno-tu%C5%BEila%C5%A1tvo-ve%C4%87-devet-meseci-ne-dostavlja-slu%C5%BEbenu-bele%C5%A1ku.htm

2 гласa