Породице цивила убијених у логору на КиМ револтиране потврдом ослобађања групе Албанаца. Десетине киднапованих Срба су на најсвирепији начин погубљене 1998. и 1999..

 Посмртни остаци убијених у логору КлечкаФото Р. Негојевић Кречана у којој су завршавала тела страдалих Фото Р. Негојевић Фатмир Љимај Фото АП

ОДЛУКУ Врховног суда Косова да одбаци захтев тужиоца у „случају Клечка“, чиме је потврђена ранија одлука о ослобађању Фатмира Љимаја и групе Албанаца осумњичених за ратне злочине, наишла је на револт породица киднапованих и убијених Срба на КиМ. Према сазнањима „Новости“, у логору Клечка било је више десетина киднапованих Срба који су на најсвирепији начин погубљени током 1998. и 1999. године.

– Претрагом терена у Клечки јуна 1998. године пронашли смо више локација на којима су почињени злочини над киднапованим цивилима који су погубљени на најсвирепији начин, а њихова тела су, како смо установили, потом бацана у својеврсни крематоријум. У њему смо пронашли велику количину људских костију, које смо током каснијег вештачења на Институту за судску медицину у Приштини успели да спојимо у 12 скелета – каже за наш лист Даница Маринковић, тадашњи истражни судија приштинског суда, која се бавила истрагом овог једног од најтежих злочина почињених над српским цивилима на Космету током 1998. године и додаје да су међу жртвама били и трудна жена и једно дете.

И док из Удружења породица убијених и киднапованих Срба наводе сазнања да се у овом логору налазило и око 45 киднапованих Срба чија су тела пребачена на друге локације, Симо Спасић, председник Удружења, опомиње да су киднаповани Срби у овом логору погубљени на најмонструознији начин.

– После свирепог иживљавања, српским цивилима, које су држали заточене у овом логору, одсецали су секирама делове тела које су потом бацали у кречану, односно својеврсни крематоријум – опомиње Спасић и подсећа да су за те злочине који су поновљени и 1999. године када је у овом логору пронађено пет тела српских војника, главни осумњичени браћа Љуан и Беким Мазреку, који су током истраге истицали да је злочине наређивао Фатмир Љимај, који је такође ослобођен кривице.

– Породице жртава додатно боли то што су на захтев међународне заједнице, српске власти 21. марта 2002. године, ослободиле браћу Мазреку, кључне сведоке у случају логора Клечка. Тада је из Казнено-поправног дома у Нишу ослобођено 160 албанских терориста међу којима и браћа Мазреку, што је био додатни ударац за породице киднапованих и убијених Срба на Космету – додаје Спасић, а одлуку косовског Врховног суда да одбаци захтев тужиоца, односно ослободи осумњичене у случају логора Клечка, осудила је и Канцеларија за Косово и Метохију, оцењујући да је та одлука тријумф неправде.

НЕВИНЕ СРПСКЕ ЖРТВЕ

– ОСИМ што током претходних осамнаест година нико није одговарао за српске жртве, нас породице додатно потреса чињеница што албанске власти покушавају да ослободе кривице све злочинце који су на најсуровије начине убијали Србе на Космету почев од 1998. године па надаље – каже за „Новости“ Олгица Костић Божанић којој је киднаповано 14 чланова породице, а чија су тела пронађена у масовној гробници Волујак, иако се сумња да су погубљени у логору Клечка.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5.407.html:667276-%D0%A1%D0%BB%D1%83%D1%87%D0%B0%D1%98-%D0%9A%D0%BB%D0%B5%D1%87%D0%BA%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC%D1%84-%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B4%D0%B5

0 гласовa