БИВШИ кубански председник Фидел Кастро и једна од најупечатљивијих фигура 20. века, човек који је надомак Сједињених Држава извео, изградио и за свог живота сачувао државу на идејама комунизма, преминуо је у петак увече у Хавани, у 91. години.

 Фидел Кастро

Вест је на државној телевизији саопштио Фиделов брат Раул Кастро, председник Кубе, завршавајући своје кратко обраћање нацији револуционарним слоганом: „Ка победи, увек!“ Раул, који је преузео власт након што је Фидел хоспитализован 2006, рекао је да ће остаци револуционалног лидера бити кремирани у суботу рано ујутро, „у складу са његовом жељом“.

На Куби је проглашена жалост све до 4. децембра када ће урна са пепелом Фидела Кастра, бити положена у гробницу у граду Сантјаго де Куба на југоистоку земље, после четвородневне процесије.

Куба је у суботу била преплављена поруком „Ултимо адиос ел команданте“ – „последњи поздрав нашем команданту“.

Смрт Фидела Кастра је уједно и крај једне ере, али и одлазак једног од највећих и најпознатијих светских лидера без обзира на контроверзе које су знале да прате његов живот. Део кубанског народа, који се у већини налази изван граница острва, али и део света сматра Кастрово доба владавином без права за политичку опозицију, њега лидером који је изоловао сопствени народ не видећи у ком правцу се свет развија. Његови следбеници верују да је од свега тога важније да је он Кубу дао народу.

Као млади и школовани револуционар, који је докротирао право на Универзитету у Хавани, Фидел је још 1953. отпочео свој живот револуционара када је са групом истомишљеника повео покрет који је требало да сруши генерала Батисту са власти. Тада није успео, али јесте 8. јануара 1959. када је са хиљадама побуњеника, међу којима је била још једна велика личност јужноамеричких револуција, Че Гевара, умарширао у Хавану. Када је дошао на власт имао је 32 године и био најмлађи лидер у Латинској Америци.

Сукоб са великим суседом Америком, Флорида је удаљена тек 145 километара, почео је већ 1960. када је извршена национализација на Куби и потрајао је 55 година, све до ове године када је Барак Обама допутовао на Кубу у историјску посету. Економски ембарго је још увек на снази.

Фидел Кастро је имао изузетно велики утицај и постао је једна од водећих светских фигура у другој половини 20. века, с обзиром на величину мале карипске острвске земље којом је владао. Водио је Кубу кроз Хладни рат, дозволио стационирање руских ракета, опстао је и после чувене инвазије на Залив свиња, најпознатији покушај САД да га свргну са власти.

Власт је предао због болести, 2006. године, свом брату Раулу (85). Наводно је преживео чак 637 атентата. Ако тај број није баш поуздан, сигуран је податак да је за његовог живота Америку водило 16 председника, од којих је десет умрло. Бившег кубанског председника многи ће заувек памтити с незаобилазном цигаром у устима, по војној униформи, али и по вишесатним говорима на трговима или партијским конгресима.

Болест је изменила Кастров изглед, натерала га је да скине војну униформу и да обуче тренерку. Али и даље се заклињао да ће до смрти остати марксита лењиниста.

О приватном животу Фидела Кастра много се говорило, још више нагађало. Кастро се, званично, три пута женио, оставља сина Фидела Фиделита и кћерку Алин, која је емигрирала у САД, где је објавила да њен отац има још пет синова, из везе са једном дугогодишњом љубавницом.

Наравно да ће будућност Кубе бити другачија сада кад је „Ел Команданте“ или само Фидел, како су га сународници ословљављали, отишао заувек. Којом брзином ће промене стићи на острво зависи пре свега од чланова Комунистичке партије који су на власти.

ДРУЖЕЊЕ СА ТИТОМ

КАСТРО и председник Југославије Јосип Броз Тито одржавали су, према наводима биографа, блиске везе учвршћиване међусобним посетама на Брионима и у Хавани. Историчари бележе да је пријатељство на проби било највише током Шестог самита несврстаних у Хавани 1979. године када је Кастро, као домаћин, одржао уводни говор у ком је напао на земље осниваче несврстаних, укључујући и Југославију. Иако сви наводе да то није оставило последице у међусобним односима два лидера, Кастро је био један од ретких који није присуствовао Титовој сахрани.

ХУАНИТА ПРОТИВ БРАТАФиделов отац Анхело Кастро, још је био у браку са својом првом супругом када је засновао нову породицу с Фиделовом мајком Лином Руз, породичном кућном помоћницом. Фиделов старији брат Рамон цео живот провео је као фармер. Сестре Анхела и Ема, такође су остале на Куби, а најмлађа сестра Агустина живела је дуго у Мексику.

Млађа сестра Фидела и Раула Кастра, Хуанита Кастро (83), живи у Мајамију. Недавно је признала да је сарађивала са америчком Централном обавештајном агенцијом – ЦИА, у циљу рушења њиховог режима на Куби и да је то чинила и пре 1964. године, када је избегла у Мајами. Тамо је као фармацеут радила до пензионисања 2006. године. С Фиделом је последњи пут разговарала 1963. године, у свом дому, кад им је умрла мајка. Била је оштар критичар режима на Куби, истичући да се гуше демократија и људска права.

(Б. Ца.)

НАСТАВИМО САН

МИНИСТАР за рад запошљавање, борачка и социјална питања и лидер Покрета социјалиста у изјави „Новостима“ указује да је смрћу Фидела Кастра отишао последњи велики вођа 20. века.

- Свет је остао без човека чија реч се слушала и чији сан је био сан читавог света. Другачији, праведнији свет је могућ ако наставимо да сањамо Фиделов сан. Hasta siempre komadante – рекао је Вулин.

АМБАСАДАУ Амбасади Републике Кубе, у Доментијановој улици у Београду, у суботу је било мирно. Застава је спуштена на пола копља. Књига жалости, како наводе из амбасаде, биће отворена у понедељак.

СРБИ – ХЕРОЈСКИ НАРОД

Кастро је у једном од својих последњих говора поручио да ће САД, пре или касније, доживети страшну одмазду због проливене крви невиних Срба и других народа широм света који су жртве америчког империјализма.

- Неко ће једног дана Американцима скупо наплатити њихову лошу спољну политику и проливену крв у Југославији, Ираку, Авганистану, Либији и Вијетнаму – део је из Кастрове изјаве за кубански лист „Падарела“. – Вашингтон је свестан своје пропасти, као и раздора у ЕУ и НАТО.

О неправди велике светске силе према Србији и српском народу говорио је и раније.

- НАТО је преузео глобалну репресивну улогу чим је СССР престао да постоји – истакао је Кастро у свом говору 2011. године. – Његова криминална улога постала је очигледна у Србији, словенској држави, чији се народ тако херојски борио против нацистичких трупа у Другом светском рату.

Навео је тада, да би се НАТО распао да је бивши председник СРЈ Слободан Милошевић „издржао још који дан“.

- Председник Слободан Милошевић, преоптерећен снагом агресора и нестанком СССР, попустио је пред НАТО захтевима и пристао на присуство НАТО трупа на Косову под мандатом УН – изјавио је Кастро. – Та одлука водила је ка Милошевићевом политичком паду, а потом и суђењу пред Хашким трибуналом, које није било нимало објективно. Умро је под чудним околностима у затвору. Да је српски лидер одолео још неколико дана, НАТО би упао у озбиљну кризу која само што није експлодирала.

(Б. Ца.)

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:636930-%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BE-%D0%A4%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BB-%D0%9A%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D0%B6%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%BD%D0%B0-%D0%9A%D1%83%D0%B1%D0%B8

Прочитај без интернета:
0 гласовa