Београд – Према подацима Светске банке, стопа сиромаштва је током ове кризе повећана са 10 на 15 одсто, док је према подацима владиног тима за социјално укључивање смањења сиромаштва та стопа 2008. године била 6,1 одсто, да би 2013. године достигла 8,6 одсто. То су људи који буквално састављају крај са крајем и чија потрошња не прелази од 1,5 до два долара дневно.

Ових дана Републички завод за статистику објавио је саопштење по коме стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености износи 43,2 одсто. У чему је разлика између ова два податка објашњава Жарко Шундерић, менаџер тима за смањење сиромаштва. Стопа апсолутног сиромаштва (која је на крају 2013. године износила 8,6 одсто) израчунава се на основу прихода и расхода. У пракси може да се догоди да нечији расходи превазилазе приходе. Разлика може да се покрива из неколико извора, то су сива економија, дознаке из иностранства или сопствене производње, јаја, меса, млека…

„У развијеним земљама се као показатељ много чешће користи стопа релативног сиромаштва. То је податак до кога је, по методологији Европске уније дошао Републички завод за статистику, која се рачуна само на основу прихода. Дакле, потрошња није узета у обзир. За нас је та стопа релативна, јер искључује приходе од сиве економије који нису занемарујући „, каже Шундерић.

Гордана Матковић из Центра за социјалну политику каже да и на сајту Европске уније, када је о релативној стопи сиромаштва реч стоји напомена да она није ни показатељ богатства, ни сиромаштва већ резултат дохотка.

„Нису тачне приче да наша социјална помоћ није добро таргетирана, односно да новац не добијају они којима је најпотребнији. Наравно, увек постоји начин да се систем унапреди, али у поређењу са другим земљама код нас су грешке много ређе. Социјална помоћ се заиста додељује онима који су готово без икаквог прихода и без икакве имовине“, каже Матковић.

У Министарству рада кажу да је основица за исплату социјалне помоћи у марту износила 7.789 динара. Тај износ се усклађује сваког 1. априла и 1. октобра у току календарске године са индексом потрошачких цена у претходних шест месеци, објашњавају у овом министарству.

С обзиром на то да инфлације у Србији целе прошле године готово да није било и да је тренутно испод циљаних 2,5 одсто, то значи да је основица за исплату сада мања него, на пример, прошле године, упркос томе што се стопа сиромаштва, због примена мера фискалне консолидације које укључују и смањење плата и пензија, повећала.

Ако током криза они који имају најмање обично страдају највише питање је шта држава може да учини да њих заштити. Према речима Гордане Матковић из Центра за социјалну политику, мере фискалне консолидације погађају оне који имају неке приходе. При том, онима чија су лична примања мања од 25.000 динара плате и пензије нису смањиване. Корисници новчане социјалне помоћи обично су готово без икаквих прихода. Они који ће остати без посла од државе ће добити отпремнине, подсећа она.

То је управо оно што ће додатно повећати ризике од сиромаштва. По споразуму са ММФ држава се обавезала да ће број запослених у јавном сектору ове године смањити за пет одсто. То је око 25.000 људи. Један део њих отићи ће у пензију, док ће остатак бити отпуштен. Како је премијер Александар Вучић истакао на Бизнис форуму на Копаонику циљано отпуштање биће од 1,7 до 1,9 одсто. То је око 10.000 људи. Ту нису урачунати запослени у фирмама у државном власништву која ће морати да нађу купце до краја ове године, где ће један део радника такође остати без посла.

Економиста Данило Шуковић има конкретан предлог. То што је минус у буџету за 27 милијарди мањи од планираног треба искористити за доделу новчане помоћи онима који најмање имају.

„Сада сви говоримо о томе колико су плате и пензије смањене номинално. А оне се реално, дакле кроз инфлацију, смањују већ годинама“ , упозорава Шуковић.

Кад је Фискални савет први пут у мају 2012. године предложио смањење плата и пензија, дакле још за време владе Мирка Цветковића, као део мера предложили су и оснивање посебног Фонда за најсиромашније.

„На нивоу републике формирао би се фонд за једнократну помоћ, а локалне заједнице би се активније укључиле у социјалну заштиту” , написали су чланови ове институције. Идеја је на томе и остала. Дакле, само на папиру.

Аница Телесковић / Политика

www.vaseljenska.com/ekonomija/socijalna-pomoc-ne-smanjuje-siromastvo/

1 глас

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ