Сабор Српске православне цркве одлучио је да прихвати дијалог с Римокатоличком црквом поводом намере да канонизује кардинала Алојзија Степинца, а за председника Комисије за дијалог именован је митрополит загребачко-љубљански Порфирије.

За председника сталне саборске Комисије за дијалог са Хрватском бискупском конференцијом именован је митрополит загребачко-љубљански Порфирије, за председника Одбора за Јасеновац – епископ славонски Јован, док је за питања изучавања јасеновачких логора смрти у Градини, на босанској страни, и даље надлежан епископ бањалучки Јефрем.

Ту одлуку Сабор СПЦ је донео на редовном заседању, које је завршено јуче.

Свети Синод ће, по налогу Сабора, образовати одговарајућу комисију и разговараће се о Степинчевој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, а у контексту српско-хрватских односа у 20. веку.

Против канонизације Степинца су и СПЦ и државни врх, а председник Србије Томислав Николић је тим поводом прошле године писао папи Фрањи, са којим ће се састати у септембру.

Протекле седмице Николић је о тој теми разговарао у Београду с кардиналом Куртом Кохом, председником Папског савета за промоцију хришћанског јединства и према информацијама са састанка, упозорио Ватикан да одустане од канонизације Степинца.

Николић је изразио забринутост да би одлука о проглашењу Степинца светим нарушила све до сада урађено на побољшању односа Србије и Хрватске.

Степинца је Римокатолицка црква 1998. године прогасила за блаженог, што је пресудан корак ка проглашењу за светитеља.

У српској јавности Степинац је познат пре свега као челник „Цркве у Хрвата“, односно надбискуп загребачки из времена НДХ, 1941-1945. године.

Степинац, којег део историчара препознаје као духовног оца „Ендехазије“, у којој је убијено око милион људи, од којих је највећи број Срба, унет је у римокатолицки календар као „блаженик“, а својевремено га је папа Јован Павле Други верницима препоручио као „новог заступника пред Богом“.

Степинац се, наиме, као заштитник хрватске цркве приклонио врху НДХ на целу са Антом Павелићем тако што се укључио у фундаменталне структуре режима – војску, као викар, и Хрватски сабор, као његов цлан.

Октобра 1946. године загребачки суд осудио је Степинца на 16 година затвора и присилног рада и на губитак политичких и граданских права због сарадње са усташама и окупатором.

Био је пет година у затвору Лепоглава, одакле је пуштен крајем 1951. године од када се налазио у некој врсти кућног притвора у родном Крашићу, Јастребарско, недалеко од Загреба, све до смрти 1960. године.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:550696-%D0%A1%D0%9F%D0%A6-%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3-%D0%BE-%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8-%D0%92%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D1%83%D1%98%D0%B5-%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B0

Прочитај без интернета:
0 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ