ЗАВРШЕНА РАДНА ЗАСЕДАЊА МЕШОВИТЕ КОМИСИЈЕ СПЦ И ХРВАТСКЕ БИСКУПСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ

Ватикански архиви

  • Тражи такође увид писма која је у током Другог светског рата Ватикан слао папски изасланик Марконе. Упућени тврде да је без ових документа веома тешко стећи праву слику о улози кардинала Степинца у усташким злочинима у НДХ
  • Српским истраживачима и даље нису отворена врата ватиканског архива, упркос обећању папе Фрање да ће то бити омогућено

        ЗАВРШЕТКОМ дводневног састанка у Подгорици стављена је тачка на радна заседања мешовите комисије СПЦ и Хрватске бискупске конференције која разматра улогу надбискупа Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата.

        Чланови комисије састаће се још једном у Риму, 12. и 13. јула, када ће сумирати досадашњи рад. Усаглашени закључци, ако их буде било, послужиће папи Франциску у доношењу одлуке о проглашењу Алојзија Степинца за свеца.

        Очекује се да ће представници СПЦ том приликом затражити да разговори о Степинцу буду настављени, пре свега јер нашим истраживачима и даље нису отворена врата ватиканског архива, упркос обећању папе Фрање да ће то бити омогућено.

        Наши историчари су, између осталог, затражили увид у преписку папе Пије Дванаестог и Степинца за време НДХ-а. Такође, значајна су и писма која је у Ватикан слао папски изасланик Марконе.

        Упућени тврде да је без ових документа веома тешко стећи праву слику о улози кардинала Степинца у усташким злочинима у НДХ-а.

        На састанку у Подгорици, одржаном у Саборном храму Христовог васкрсења, чланови комисије су разговарали на тему: „Надбискуп и кардинал Степинац и комунистички прогон од 1945. до 1960“.

        Иако је најављено да ће овај сусрет бити један од најмирнијих, за представнике Хрватске бискупске конференције овај део Степинчевог живота веома је важан јер на њему граде причу о наводном мучеништву овог надбискупа, који је 1946. осуђен на 16 година затвора и присилног рада, као и на губитак грађанских права.

        Степинац се током процеса углавном бранио ћутањем.

        Као и на претходним састанцима, модератор састанка у Подгорици био је отац Бернард Ардура, председник Папског одбора за историјске науке.

        СПЦ су представљали: митрополит загребачко-љубљански Порфирије, митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ бачки Иринеј, епископ славонски Јован и амбасадор Дарко Танасковић, стални представник Републике Србије при Унеску. Сви они су стални чланови комисије, а осим њих аргументе наше делегације износили су историчари: Љубодраг Димић, Милан Кољанин и Радмила Радић.

        Хрватску бискупску конференцију су представљали: загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић, бискуп мостарско-дувањски монсињор Ратко Перић, као и Јуре Кришто и Марио Јареб, научни саветници са Хрватског института за повијест, док је бискуп пожешки др Антун Шкорчевић био оправдано одсутан.

fakti.org/orthodox-point/svetosavlje/spc-trazi-uvid-u-prepisku-pape-pija-dvanaestog-i-stepinca-za-vreme-ndh

1 глас