Познати војни аналитичар ТАСС-а, Виктор Литовкин, каже да се Русија, реорганизацијом Армије, припрема да предупреди рат са НАТО-ом, како нико од западних „усијаних глава“ не би дошао у искушење да тестира руску одбрану.

Русија ће, како је изјавио министар одбране Сергеј Шојгу, ове године да формира три нове дивизије. У складу са тим, планира се уређивање рејона за трајно размештање јединица, опремање полигона, смештај за технику и изградња касарни. Експерти сматрају да је концентрација трупа на западу државе део припрема за рат с НАТО-ом.

У оквиру војне реформе руске Војске, која је започета 2009. године донета је одлука о реорганизацији тенковских и мотострељачких дивизија копнене војске у компактније бригаде.

Фактички, радило се о одустајању од совјетске структуре типа „чета – пук – дивизија“, наслеђене из времена масовних тенковских операција у Другом светском рату.

„Епизодни случај“ обарања Су-24
По доласку Сергеја Шојгуа на чело Министарства реформа је кренула у другом правцу. Агресивна спољна политика Кремља, припајање Крима и ратни сукоб на југоистоку Украјине довели су до наглог заоштравања односа између Русије и НАТО-а.

Северноатлантски пакт развија сарадњу са Украјином и Грузијом, разматра молбе својих „нових чланица“ из бивше совјетске сфере утицаја о трајном размештању трупа Алијансе на њиховој територији.

Русија (засад неуспешно) настоји да изграду ваздушну базу у Белорусији; у Калињинградској области су размештени ракетни системи „Искандер“. Обе стране (једна на западном, друга на источном правцу) стално изводе „ванредне“ и „планске“ маневре.

Учешће Русије у рату у Сирији довело је до директног, мада епизодног судара са снагама НАТО-а и обарања бомбардера Су-24 изнад сиријско-турске границе.

„Треба нам милион војника“
Стара структура подразумевала је да бригаде имају само лако наоружање. Бригаде су, као батаљони, бројале 300-350 људи. На мотострељачку бригаду долазио је један тенковски батаљон, дакле 90 тенкова.

Таква структура није обезбеђивала неопходну одбрану по дубини на оним правцима где су могући тенковски напади, јер данашњи рат подразумева пре свега удар из ваздуха. Зато се морају појачати системи противваздушне одбране у копненој војсци. То се поготово односи на западни правац, где може да се појави озбиљан противник, а он већ данас има одлучујућу предност: у тенковима 4-5 пута, а у авионима и до 10 пута.

Совјетски Савез некад је имао 62.000 тенкова, а Русија их данас има 12.000. Нико не намерава да повећа број тенкова, као ни бројно стање војске, већ се мења структура.

– У Русији данас има приближно 870.000-900.000 војника, а треба да их буде милион. Неопходно је рационално распоређивање тих трупа на најугроженијим правцима – закључује аналитичар Литовкин.

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/546686/Sprema-li-se-Rusija-za-rat-sa-NATO-om

Прочитај без интернета:
4 гласa