Београд – Маргарета се 1995. године преселила у Београд, где је годинама живела као подстанар. Природно, пожелела је сопствени кров над главом, а атмосфера у држави је, каже, те 2006. године била таква да се охрабривало узимање кредита. Није ни сањала да ће горко зажалити због те одлуке.

Грађани који су узели кредит у швајцарцима муку муче са отплатом, а држава им, поред привидних олакшица, не пружа никакве могућности да среде своје дугове према банкама. Већина њих, и поред година редовне отплате, и даље није одмакла даље од исплата камата, док им је главница нетакнута. Један у мору таквих примера јесте случај Маргарете Видрић (39) из Београда.

„Супруг и ја смо кредит на 30 година подигли у „Еуробанци“ у децембру 2006. године, на износ од око 55.000 евра, односно 89.247 швајцарских франака“, прича за Дневно.рс Маргарета, мајка двомесечног детета, што уноси додатну отежавајућу околност у финансијску стабилност њене породице.

Маргарета се 1995. године преселила у Београд, где је годинама живела као подстанар. Природно, пожелела је сопствени кров над главом, а атмосфера у држави је, каже, те 2006. године била таква да се охрабривало узимање кредита. Није ни сањала да ће горко зажалити због те одлуке.

„Прве рате износиле су нам 446,11 швајцарских франака – по тадашњем курсу то је било око 21.926 динара, односно приближно 227 евра“, прича нам даље Маргарета, додајући да су супруг и она кредит у швајцарцима узели јер нису били кредитно способни за онај у еврима.

Да се курс од тада па у наредним годинама вртоглаво мењао, најбоље илуструје чињеница да је Маргарети и њеном супругу 30. априла 2007. године рата за кредит била 446,11 швајцарских франака, од чега је само камата износила 331,78. Почетком фебруара 2009. године стање се значајно променило – рата им је износила 524,52 франака, од чега је главница била 94,91 а камата 429,60 швајцарских франака.

„У време када смо узимали тај кредит, био је хваљен на сва уста. Гувернер тада уопште није напомињао да су то ризични кредити – мислим да је то почело да се помиње тек 2009. године. 2010. године, кредити у швајцарцима су тотално укинути, и сви смо остали закључани у њима, па немамо никакве услове за рефинансирање под повољнијим условима“, огорчена је Маргарета, а како каже, коментари људи да „није требало да се коцкају“ уопште не помажу. Уосталом, по кредит нису ни отишли у коцкарницу, већ у банку.

Са стањем економије какво је тренутно у Србији, Маргаретин супруг је у једном тренутку остао и без прихода, будући да му тадашња фирма за коју је радио две и по године није исплатила новац.

„У то време, моја цела плата је одлазила на исплату кредита, а родитељи су нам давали новац за животне трошкове“, присећа се жена. Иако су данас, годину дана касније, и она и супруг запослени, финансијска ситуација им нимало није олакшана.

„Наша последња рата износи 453,03 франака, што је у односу на прву рату 52.537 динара, односно 435,78 евра. Дакле, нама је рата малтене дупло виша у односу на првобитних 227 евра. Не само то, него главницу нисмо ни кренули да отплаћујемо“, огорчена је с правом Маргарета. Подршку државе, каже, ни она ни остали корисници кредита у швајцарцима немају, и све наде полажу у Удружење банкарских клијената „Ефектива“.

Да се сада врати у ту 2006. годину, каже, не само да не би узела кредит, већ би побегла из Србије.

„Моја пријатељица која се одселила у Лондон је подигла стамбени кредит на 15 година. Она ће у периоду од наредних пар година потпуно исплатити кредит, док ја свој, иако га отплаћујем готово деценију, још нисам ни начела“, закључује на крају Маргарета, која ће, уколико буде имала среће, кредит отплатити у својој 60. години живота.

Т. Г. / Дневно.рс

www.vaseljenska.com/ekonomija/srbi-u-duznickom-ropstvu-zbog-kredita-u-svajcarcima-deceniju-otplacujem-samo-kamate/

Прочитај без интернета:
1 глас

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ