Срби у Мађарској поздрављају улазак представника Мађара у врх власти у Србији и надају се својим бољим данима. На државној ТВ на кашичицу, српски посланик нема право да гласа

НЕДАВНО, баш по окончању избора у Србији, на једном скупу у Будимпешти срели су се политички лидер Мађара у Србији Иштван Пастор и Љубомир Алексов, представник Срба у парламенту Мађарске.

Алексов је срдачно честитао Пастору улазак у врх политичке власти у Србији, у нади да ће се све топлији односи двеју земаља позитивно одразити и на српску заједницу која вековима живи у Будимпешти, Сентандреји, Ловри и још неколико околних места.

- Вест да ће Мађари бити део власти у Србији врло је позитивно примљена у званичној Будимпешти – каже, за „Новости“, Алексов. – Нама то улива наду да би се у блиској будућности могао побољшати и наш статус у Мађарској.

Тешко Срби у Мађарској могу у парламентарном животу да парирају Мађарима у Србији. Наших сународника нема више од 10.000 и немају ниједну политичку странку. Право на представника у раскошном неоготичком здању мађарског парламента стекли су тек пре две године.

Попут још 12 представника других мањинских нација у суседној нам држави, која је већ 12 година чланица Европске уније, Алексов нема звање посланика, него портпарола. Мањински представници тек овлашно учествују у политичком животу. Они присуствују свакој седници, могу да учествују у расправама, али – немају право да гласају.

За „утеху“ Србима, пуноправног посланика у мађарској Скупштини немају ни Немци, ни Роми, мада су најбројније мањине, двадесетоструко бројније од Срба. Тренутно не постоји добра воља у мађарској политичкој елити да свих 199 посланика у државном парламенту има једнака права. Да би се то достигло, Мађарска би, попут Србије, требало мањинама да обезбеди нижи изборни цензус.

„НЕВИДЉИВИ“
МАДА је мађарска влада повећала средства за мањинске медије, Срби још увек сматрају да су „закинути“. Објављују недељник на српском језику, дневни лист немају, двочасовне радио-емисије на њиховом матерњем емитују се сваког дана, али на застарелим средњим таласима, а на државној телевизији српски језик заступљен је само 26 минута недељно.

- Надамо се да ће се то у скорије време догодити – каже Алексов. – Помоћ у томе, али и у другим областима, очекујемо са обе стране: из српске отаџбине и мађарске домовине.

Ако им је учешће у политичком животу дозирано, у другим областима Срби имају и право и могућност да негују свој идентитет, и то на три нивоа. Највиши ниво је Земаљска самоуправа Срба у Мађарској, као кровна организација коју чине изабрани представници из српских редова. На њеном челу је Вера Пејић Сутор.

За образовање Срба на матерњем језику најзначајнија је Гимназија „Никола Тесла“ у Будимпешти, која је уједно и једина средња школа на српском језику. Овде се последњих година уписује већи број ђака из Србије него из Мађарске. Њихов циљ је да се домогну дипломе која омогућава упис на факултете у земљама ЕУ.

Имају овдашњи Срби четири основне школе – у Будимпешти, Батањи, Ловри и у месту Деска. Оне су недавно враћене у надлежност српској заједници, а финансираће их и убудуће мађарска држава.

У још неколико основних школа српски се изучава као један од предмета, али у оквиру наставе на мађарском језику. Немају, међутим, попут Мађара у Србији, могућност избора студија на мађарским универзитетима. Изузетак су факултети у Будимпешти и Сегедину, на којима постоји катедра искључиво за студије српског језика.

У последње две године мађарска држава је знатно појачала финансирање мањина. Оне су раније добијале четири милијарде форинти, а сада примају двоструко више. Буџет српске самоуправе износи око 900 милиона форинти (близу 300 милиона динара). Влада финансира и разне инвестиционе пројекте, па ће ове године бити проширена гимназијска зграда у Будимпешти, а реновираће се и неколико српских цркава.

Епархија будимска и њен владика Лукијан имају велики углед у очима тамошњих Срба. Саборни храм Светог Георгија из 17. века, у Српској улици у Будимпешти, увек је испуњен верницима, нарочито о празницима. То је и једина српска богомоља у овом граду, јер су некадашњи саборни храм посвећен Светом Димитрију, на будимској обали Дунава, комунисти срушили 1949. године, у част Стаљиновог 70. рођендана. Данас на храм ишчезао у вихору комунизма подсећа само спомен-табла.

Дичи се ова епархија са два манастира из периода ренесансе, Грабовац и Српски Ковин, те 42 храма и капеле. Некада их је било много више. Али и Срби су били много бројнији. Преостали потомци Чарнојевића радују се настојању Србије да уђе у ЕУ. Кажу, имаће привид да између њих и сународника у матичној држави – нема границе.

СЕТИЛА СЕ МАТИЦА

СРБИ у Мађарској сматрају да матица није до сада била довољно брижна „према својој деци расутој по региону“. Нису се нимало обрадовали својевременом укидању Министарства за дијаспору и надају се да ће премијер Александар Вучић у новој влади наћи места за тај ресор. Пре неколико година Србија и Мађарска су основале заједничку комисију за заштиту мањина, а она се после неколико година први пут састала недавно у Суботици.

- Верујемо да ће ствари кренути набоље – каже Алексов. – У априлу нас је примио председник Николић, а имали смо прилику да сретнемо и премијера Вучића, и тада смо добили јасно обећање да ће се радити на јачању веза с дијаспором.

* Љубомир Алексов, представник Срба у парламенту Мађарске

извор: Новости

Прочитај без интернета:
0 гласовa