Различит квалитет робе из ЕУ на домаћем тржишту. Декларација открива артикле за „треће земље“

 Фото: Алекса Станковић

КАД сам чуо приче о разлици у квалитету најпопуларнијих, светски познатих прехрамбених производа у „старим“ и „новим“ чланицама ЕУ, а и у Србији, одлучио сам да направим експеримент и, нажалост, показало се да су ове приче истините. Овако, за „Новости“, о разлици у квалитету производа, прича Небојша Петковић, Новосађанин који већ шест година живи и ради у Норвешкој.

 

Петковић је, како објашњава, путујући аутомобилом из Норвешке до Србије, најпопуларније брендове купио прво у трајекту између Норвешке и Данске, затим у Данској, па и у Немачкој, Чешкој, Словачкој, Мађарској, а на крају, и у Србији.

– Касније сам, са другарима, направио дегустацију – присећа се Петковић. – Било је забавно, тим пре што се ту, уз чоколаде и разне „грицкалице“, нашло и неколико врста познатог алкохолног пића. Резултати су, нажалост, били поражавајући, јер је разлика у укусу, а верујем и квалитету, за готово све производе била невероватна. Чоколаде купљене у Данској и оне из Србије, и поред исте амбалаже, биле су неупоредиве…

Резултате овог „слатког“ и наоко веселог истраживања потврђује и Горан Паповић, председник Националне организације потрошача, и објашњава како Србија има веће и озбиљније проблеме од Словачке, Мађарске и Пољске, када су у питању исти производи различитог састава.

– Ако Чешка, Словачка, Мађарска и Пољска кажу да су канта за отпатке ЕУ, јер се на њихова тржишта пласирају исти производи али различитог састава, онда је Србија депонија – изричит је Паповић. – Имамо исте производе, исту амбалажу, али је евидентно да је различит квалитет за земље западне Европе и за земље трећег света, односно за нас. Роба, која стиже до нас се производи у погонима у Чешкој, Пољској…

Декларација је, како указује Паповић, оно што најбоље открива „специјализoване“ производе, односно оне намењене за наше и тржиште суседних земаља.

– Када видите на декларацији упутство само на српском, македонском, црногорском, онда знајте да је то роба за „треће земље“ – огорчен је Паповић. – Ако је декларација на немачком, шпанском или француском, јасно је да је произведена у матичној фирми. Самим тим, чак и самом анализом декларација у продавници, може се лако закључити шта долази до нас. О притиску увозничког лобија не треба ни да говорим.

Србија, указује Паповић, има озбиљан проблем, јер и после много година чекања нема националну референтну лабораторију.

– Самим тим нема ни могућности да се неопходне анализе ураде код нас – каже Паповић. – Зато је наша организација потрошача производе слала на тестирање у иностранство, али то је скуп процес.

ЧЕСИ ТЕСТИРАЛИ И ПОТВРДИЛИ ДА ИХ „ВАРАЈУ“

У ЧЕШКОЈ је, иначе, на захтев Министарства пољопривреде, тестиран 21 производ у варијантима за тржишта Немачке, Аустрије, Чешке, Словачке и Мађарске. Показало се да су на истоку Европе само три производа била истог квалитета као за западна тржишта.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0.397.html:679307-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B4%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B0%D1%87%D0%B5

1 глас