Међународни монетарни фонд (ММФ), баш као и Светска банка, за Србију предвиђа пад привредне активности од 0,5 одсто у 2015. години. По том показатељу, од земаља из нашег региона, српски бруто домаћи производ (БДП), односно све што привреда и грађани створе за годину дана, једини ће бити у паду.

Мирослав Здравковић, уредник портала Макроекономија, анализирао је најновије априлске извештаје ове међународне финансијске организације и према његовој анализи од земаља у нашем окружењу, највећу стопу привредног раста ове године имаће Црна Гора (4,67 одсто). За њом следи Македонија са 3,8 процената.

На Косову ММФ, на пример, очекује раст од 3,35 одсто, а у Албанији 3,03 процента. Мађарска и Румунија очекују раст БДП-а од по 2,7, Босна и Херцеговина 2,3, а Словенија 2,07 одсто. За суседну Бугарску ММФ предвиђа раст од 1,2 одсто, док ће Хрватска такође бити у благом плусу (0,45).

– Фонд очекује да ће 16 земаља, од укупно 188, имати пад привредне активности у овој години. Међу њима је Србија, која је по стопи пада привредне активности, тек на четвртом месту. Већи пад од нас ће у овој години имати Бразил, Белорусија, Русија и Украјина – каже Здравковић.

Србија би требало да, након пада БДП-а од 0,5 одсто у 2015. години, оствари раст од 1,5 процената 2016. године, док се за 2017. годину предвиђа раст од два одсто. На дужи рок гледано, ММФ за Србију предвиђа веће стопе раста. Тако се у 2020. години очекује раст од четири процентних поена.

У свом претходном (октобарском) извештају ММФ је за Србију предвиђао раст од један одсто у овој години. Од како је криза кренула, Фонд је обично у пролеће кориговао своје јесење прогнозе, јер су се показивале као превише оптимистичне. То је и сада био случај.

– Код ових прогноза је основни проблем у процени текуће године, која буде гора, и у вечитом оптимизму да ће „на крају тунела“ бити лепо, живо и динамично – објашњава Здравковић.

Он каже да суштинску и најважнију промену у овом шестомесечном процењивању представља значајно мањи дефицит буџета у односу на прошли извештај: за 2014. годину био је процењен дефицит од 325,8 милијарди динара, а износио је 243,5 милијарди, за 2015. био је процењен на 322,5 а сада се очекује 229,5 милијарди, што је мање за 93 милијарде динара.

vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/486195/Srbija-i-ove-godine-u-minusu

2 гласa