В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ

КРИЗА са избеглицама није решена, само је одложена. Питање је када ће подсахарски део Африке кренути ка Европи. Мораћемо убудуће да градимо друштво са много више толеранције, изјавио је премијер Александар Вучић на скупу „Систем азила и миграција“.

– Поносан сам на Србију што ни кад је било најтеже није размишљала о подизању ограда и жица, и нећемо то чинити ни убудуће – додао је Вучић, и рекао да је овде тренутно око 1.500 људи. Неки покушавају да се споје са остатком породице у западној Европи, док други хоће кући. Ипак, део њих ће вероватно пожелети да остане и Србија ће радити на њиховој интеграцији.

Премијер је рекао да су Сиријци „одличне занатлије“ и да не разуме бојазан због тога што би неко од њих могао да остане овде:

– Да ли је то страх да ће неко направити бољу пљескавицу од нас?! Логика људи је у 99,9 одсто погрешна: „Само да нико не дође и да не ради ништа, да се ништа не мења, да ја на свом послу останем до пензије“.

Вучић је најавио нови Закон о азилу до јула, као и нови Закон о странцима, који ће бити упућен Фронтексу на анализу. Такође је саопштио да је у нашу земљу од почетка ове године ушло 100.000 избеглица, а лане 651.685. Они су били регистровани и пружена им је нега и здравствена заштита.

Како је навео, Србија не тражи да због тога буде похваљена, већ то треба да буду оне земље које су толики број избеглица примиле за стално.

– Извесно је да ће Србија, Бугарска и Грчка бити важне земље, ако ништа друго у транзиту, и наш посао је да се у томе припремимо за пролеће или лето. Они који говоре о другим рутама измишљају, нашу земљу је тешко заобићи.

РЕТКО ХУМАНА ЗЕМЉА
Амбасадор Норвешке Арне Санес Бјорнстанд казао је да је Србија једна од ретких земаља у овом делу Европе која је показала хуманост, а Соња Лихт из Београдског фонда за политичку изузетност да ће нас ускоро сачекати феномен климатских избеглица.

Премијер је подсетио и да смо очекивали јединствено решење избегличке кризе на нивоу Европе, али га није било. Многе земље су, док је било пара из ЕУ фондова, користиле тај новац, а када је требало Европи да узврате услугу, „завукли су се у себичне љуштуре“ и заборавили на солидарност.

У изради плана за интеграцију избеглица које одлуче да остану у нашој земљи узећемо западноевропске моделе, рекао је за „Новости“ републички комесар за избеглице Владимир Цуцић:

– Омогућићемо им учење језика, образовање, здравствену и социјалну заштиту, смештај… То неће оптеретити Србију и нема разлога да се људи плаше да ће им избеглице одузети посао. Мали број њих овде жели да остане, а чак и они који траже азил чине то да би купили време. Помоћи ћемо, али никога нећемо хапсити и на силу задржавати.

Шеф УНХЦР у Србији Ханс Фридрих Шодер рекао је да ће фактичким затварањем балканске руте на територији Србије бити мањи број избеглица, али да ће за њих морати да се припреми трајнији боравак:

– Структуре које су припремљене за људе у транзиту сада неће бити довољне и потребно им је пружити нове, попут туша, топлог оброка, образовања – рекао је Шодер, и додао да би у Србији трајну заштиту могле затражити десетине људи, а можда и стотине, али да их свакако неће бити јако много.

Заменик заштитника грађана Милош Јанковић истакао је да Србија има прописе којима би на прави начин могла да реши питање процедуре азила, али да је проблем што се они не примењују. По његовом мишљењу, хитно би требало направити планове интеграције оних који остају, збрињавања оних који ће нам бити враћени и поступања према онима којима је одбијен захтев за азил.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:598238-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%B3%D1%80%D0%B8%D1%88%D0%B5-%D0%BC%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8-%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%83

0 гласовa