Проф. Душан ТЕОДОРОВИЋ: Влада глад за академским титулама, а Србија фабрикује научне радове, али су научни радови хрватских и словеначких истраживача дупло цитиранији од радова из Србије, по чему се радови и вреднују

СРБИЈА издваја најмање новца за науку у Европи.

Док Хрватска и Словенија издвајају 1%, земље ЕУ у просеку око 1,8%, а САД око 3% БДП-а, Србија је на европском зачељу по издвајању за науку – само 0,3 % БДП, истакнуто је на округлом столу „Може ли Србија без науке” у организацији Центра за демократију.

Један од најважнијих параметара степена развијености једне државе је и проценат новца из буџета који се издваја за науку, а ту је Србија на последњем месту у Европи, речено је на скупу.

Директор Института друштвених наука Горан Башић подсетио је да Стратегија о научно-технолошком развоју (2020) предвиђа да наука подстакне економски раст и кроз запошљавање побољша квалитет живота становништва, али да за остварење тог циља не постоји привредно окружење, неопходна подршка научницима, као ни тржиште на коме ће се вредновати њихови радови.

Он рекао да се наука пројектно финансира, да је последњи конкурс за научне пројекте Влада Србије поништила, те да су издвајања толико мала да се више може говорити о социјалном финансирању свих истраживача посебно у друштвеним наукама.

Проф. Душан Теодоровић рекао је да влада глад за академским титулама, и да Србија фабрикује научне радове, али да су научни радови хрватских и словеначких истраживача дупло цитиранији од радова из Србије, по чему се, истакао је, радови и вреднују.

Проф. Драган Ускоковић подсетио је да је за науку Стратегијом од 2011. до 2015. године било предвиђено да се издваја 1 одсто БДП за науку.

- Издвајање за науку у Србији је €15 по глави становника. Земље које су нешто урадила у технолошком смислу издвајају €50 по глави становника – нагласио је Ускоковић.
Где инвестирати

извор: fakti.org/serbian-point/sta-to-pisu/srbija-je-po-izdvajanjima-za-nauku-na-poslednjem-mestu-u-evropi

Прочитај без интернета:
0 гласовa