Београд – Све је више Руса који купују некретнине, живе и послују у Србији, кажу у Удружењу руско-српске економске сарадње (УРСЕС). Представништва овог удружења у Москви, Санкт Петербургу, Јекатеринбургу и другим руским градовима нуде заинтересованима велику базу података о Србији. Поуздане информације које су чланови Удружења годинама стрпљиво сакупљали данас су путоказ руским инвеститорима, туристима и усељеницима, указује инжењер Стево Вранић, председник скупштине УРСЕС.

„Русима је најважнија брза, тачна, јасна и поверљива информација с терена, а нама се обраћају јер удружење има мрежу у целој Србији“, каже Вранић.

„Руси желе да дођу у Србију, али траже поуздану логистику, после лоших искустава с лењошћу и корупцијом. Кад су утврдили да су наши подаци о некретнинама и привредним потенцијалима валидни, ставили су нас на листу стратешких партнера. Захаваљујући нама доселило се првих 20 руских породица.“

Према попису из 2011. у Србији је живело 3.247 Руса, а процењује се да око 1.800 руских држављана поседује привремене српске документе, јер се овде баве неким послом. Међутим, ови подаци су већ застарели и не дају праву слику руске дијаспоре у Србији која непрестано расте, сматрају у УРСЕС-у.

„Прошле године дошло је до експанзије насељавања, нарочито у околини Краљева и Крушевца, где се доселило 37 породица“, каже Вранић.

„У том региону сада живе укупно 82 породице које су дошле из Русије, а порастао је и број бракова Срба са Рускињама. Њих око 380 тренутно чека српско држављанство. По незваничним подацима које смо добили из више удружења руске дијаспоре, она имају чак 12.200 чланова у Србији. Интересовање за Србију појачало се после почетка сукоба у Украјини.“

Досељавање Руса у српска села из којих су Срби побегли и куповина имања које годинама нико није хтео ни да погледа изазвали су велико чуђење. Као мотив за долазак у српску провинцију они обично наводе лепу климу и јефтин живот. Многи кажу да ће се бавити пољопривредом, иако су дошли из великих градова.

„У Москви сам се бавио и грађевином, електриком, писао сценарије за филмове, радио као курир, а такође сам и студирао“, каже Валериј Перев, из Москве, који се доселио у околину Краљева.

„У Србији ћу се бавити пољопривредом, јер то иначе волим.“

У Конарево код Краљева се доселио Алексеј Кудрин, из Санкт Петербурга, где има фирму којом управља даљински.

„У Краљево сам дошао јер ми је сада живот лепши И мирнији, ваздух је чистији, а и природа је лепа“, каже Кудрин.

„Имам фирму која прави сајтове и рекламе, и све то радим преко интернета.“

Сличне приче могу се чути и од других руских досељеника који су образовани градски људи, најчешће породични, чија деца се уклапају у школе и показују одличан успех. Они се углавном досељавају у традиционално воћарске крајеве, у близини бањских и планинских туристичких центара, где се кућа с имањем може купити за суму која се у Москви даје за неколико квадратних метара стана. Срби из испражњених брдско-планинских села радују се новим комшијама јер једино они откупљују воће.

У УРСЕС-у указују да је мотив Руса за досељавање у Србију пре свега економски.

„Може се рећи да је реч о понављању феномена из доба белогардејаца, јер су породице које долазе добростојеће и високообразоване, оне поштују традиционалне вредности и православље – каже Вранић. – Руси у Србији желе да се баве пољопривредом, производњом и прерадом хране, а пре свега организовањем сабирних центара из којих ће се та роба извозити у Русију. Себе сматрају претходницом као у време „златне грознице“, кад онај ко дође први има највише шансе за велики успех. Они у Србији виде велики потенцијал. Ми се надамо да ће они отворити и прерађивачке капацитете, а не само да извозе сировине.“

Удружење руско-српске економске сарадње је настало 2008. највише захваљујући иницијативи руских ратних ветерана који су долазили на лечење у Србију, указује прим. др Верица Живковић, директор Специјалне болнице за рехабилитацију и ортопедску протетику. Због помоћи коју је указивала ветеранима она је стекла њихово велико поверење и добила почасни чин мајора.

Др Верица Живковић и Стево Вранић са сарадницима направили су сопствену базу података с поузданим информацијама о Србији.

У УРСЕС-у истичу да је у последње две године сарадња изузетно интензивирана, што се види и по порасту броја руских туриста и по интересовању руских инвеститора за велике пројекте.

„Ми смо с локалним самоуправама на Копаонику већ потписали уговоре о пројекту изградње „руског села“ на површини од 100 хектара у коме ће бити 1.200 кућа и руска црква“, каже Стево Вранић.

„То значи долазак на десетине хиљада руских туриста годишње, али и производњу здраве хране у пројектованим малињацима и плантажама боровнице.“

Примамљива периферија

Руси су заинтересовани за куповину некретнина на периферији Београда, откривају у УРСЕС-у.

„Интересовање постоји за Рушањ, Дражевац, Руцку, а нарочито за Остружницу која је на споју речног и путног коридора“, каже Стево Вранић.

„Постоји замисао руске дијаспоре да се овде направи сабирни центар за робу која се производи у Србији, размишљало се и о пристаништу, а пре свега о културно-информационом центру са руском црквом.“

База података

У статуту УРСЕС, који броји око 12.000 чланова, пише да је задатак друштва и информисање чланова о слободним капацитетима, идејним и развојним пројектима и у Србији и у Руској Федерацији, као и помоћ на непрофитабилној основи у прибављању података из катастра непокретности, урбанизма као и других јавних књига на територији Србије и Русије.

Б. Субашић / Новости

www.vaseljenska.com/drustvo/srbija-je-rusima-obecana-zemlja/

3 гласa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ