СРПСКИ државни врх спремиће у наредних неколико дана одговор на нове услове Брисела, који од Србије практично тражи да призна независност Косова.

Премијер је о даљим потезима и захтевима Европске уније разговарао у среду са председником Томиславом Николићем, а у четвртак ће наставити консултације са патријархом Иринејом и српским министрима.

Последица нових бруталних уцена које су скројене у Берлину и Лондону, могли би да буду ванредни парламентарни избори на којима би се и грађани изјаснили о политичкој раскрсници пред којом се налази држава.

У државном врху тумаче и да би, услед немогућих услова, Србија могла да се суочи са заустављањем европских интеграција и да практично доживи сценарио Турске – да има статус кандидата али да не може да напредује у преговорима.

Осим што нацрт преговарачке платформе за косовско поглавље на више места прејудицира статус јужне српске покрајине, кап која је прелила препуну чашу бриселских услова, јесте и амандман Немачке, који су подржали Велика Британија и Хрватска, али му се успротивио велики број чланица ЕУ.

По немачком амандману, Србија неће моћи да отвори ниједну другу област (осим 35, 32, 23 и 24) све док не испуни сва мерила (тзв. бенчмаркове) који су побројани међу 36 тачака платформе ЕУ за косовско поглавље.

Највећа замерка Србије је та што су се у нацрту преговарачког оквира нашле теме о којима није било „ни слова“ у досадашњем дијалогу са Приштином, а оквир чак и прејудицира решења за нека питања. Као на пример, о престанку финансирања привремених органа српских општина на КиМ, о чему до сада није било речи.

- Када би Београд спровео овај захтев, око 5.000 људи остало би без посла и тиме би се директно урушио и ауторитет наше земље у покрајини – рекао нам је Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ.

ПОРУКА КИНЕ: САМО ПО 1244
КИНЕСКИ амбасадор у Србији Ли Манчанг изјавио је да је званичан став Кине да питање КиМ треба решити на основу Резолуције СБ УН 1244. – У Резолуцији, тачно пише какав је статус Косова, да је Косово саставни део Србије и у том смислу Србија има нашу пуну подршку. Поштујемо избор Србије и подржавамо преговоре са ЕУ, али нико не треба да унапред ставља неке предности, то је моје мишљење.

У рундама дијалога никада се није говорило ни о томе да Србија треба да уклони руководство које је поставила у „Газиводама“, а сада се то дословце тражи.

Спорна је и тачка која се односи на обавезу извештавања о исплатама пензија полицајцима, судијама и тужиоцима који су се интегрисали у косовски систем. По њој, Београд треба да „рапортира“ МУП-у Косова, чиме би признао да постоји косовска држава, а уз то, наш државни врх ово доживљава и као стављање у колонијални положај према Косову.

Захтев је и да се прихвате обележја приликом званичне кореспонденције са Косовом – печати и заглавља писама чији изглед није договорен. Ово мерило Београд сматра проблематичним јер Приштина намерава да на печате и меморандуме стави ознаке тзв. Републике Косово.

Скандалозним се сматра и захтев да Србија „држављанима трећих земаља“ допусти да улазе са Косова, јер се овим имплицира да су за Србију и грађани са КиМ „држављани Косова“.

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић поручио је да се амандманом на предлог платформе ЕУ за поглавље 35, од Србије тражи да директно или индиректно призна независност Косова.

- То је притисак на Србију. Уверен сам да ће тај документ морати да се промени. Премијер Вучић ће у наредним данима сигурно покушати да пронађе решење које Србију не удаљава од европског пута, али и штити националне интересе наше земље. Не можемо да се одрекнемо наше земље, не можемо да оставимо Србе на цедилу и наставићемо на такав начин да се понашамо.

Немачки амбасадор у Београду Аксел Дитман изјавио је да су неосноване изјаве да ЕУ или Немачка од Србије траже признавање Косова.

- Познато је да се Немачка унутар ЕУ залаже да, између осталог, поглавље 35 у преговорима Србије о чланству у ЕУ буде отворено сада.

По Дитману, јасно је да су у нацрту ЕУ о њеном заједничком преговарачком ставу у вези са поглављем 35 формулисани међукораци.

- Ти међукораци се односе на имплементацију споразума договорених у политичком дијалогу са Косовом, што је потпуно у складу са досадашњим документима ЕУ и споразумима са Србијом. У јануару 2014. ЕУ и Србија усагласиле су преговарачки оквир који је основ за целокупни преговарачки процес Србије са ЕУ. У њему се истиче колико је за напредак важна имплементација Бриселског споразума, те наставак процеса нормализације. Утврђено је и да на крају приступних преговора треба да буде правно обавезујући споразум између Србије и Косова о свеобухватној нормализацији њихових односа. Даљих услова нема ни ЕУ ни Немачка.

Министар за рад Александар Вулин каже да све што је договорено у Бриселском споразуму треба да буде спроведено, а све преко тога може да буде предмет преговора и не може да буде диктат:

- Не може нешто да буде само послато на начин да се каже „уколико то не урадите неће бити отворено поглавље“. Потпуно подржавам став премијера.

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је да поглавље 35 никада није и не би требало да буде замена за политички дијалог, као и да је уверена да ће премијер Вучић наћи начин да се уваже аргументи Србије.

Шеф посланика СПС Ђорђе Милићевић поручио је да нико не може Србију условљавати било чиме и да је то некоректно.

- Србија је испунила све задатке, показала је да отворена питања жели да решава у дијалогу и да жели да имплементира сва договорена решења.

Опозиција поручује да је од почетка јасно да је признање Косова услов за евроинтеграције Србије. Шеф посланика ДС Борислав Стефановић позива Владу на широку дипломатску акцију, али и да сама направи свој предлог билатералног споразума са Косовом, не чекајући на додатне ултиматуме.

- Најгоре у овој ситуацији било би окретати леђа европским интеграцијама. Вучић, ако хладне главе размисли, не треба то да ради.

Зоран Живковић из Нове странке каже да је очигледно да се у Бриселу догодило оно што је сваком ко се бави политиком јасно – да је независност Косова од почетка био услов за европске интеграције Србије.

 

АКО СУ ПРЕГОВОРИ „НА ЛЕДУ“, ОБАВЕЗЕ ОСТАЈУ

У СЛУЧАЈУ када би државни врх решио да се замрзну преговори са ЕУ о чланству, такву одлуку најпре би морао да потврди парламент, а затим би Влада о томе обавестила Европску комисију, док референдумско изјашњавање грађана о овоме не би било обавезно.

Заменик шефа скупштинског Одбора за европске интергације Ласло Варга објашњава за „Новости“ да се у оваквим случајевима преговори стављају „на лед“, али да раније склопљени уговори са ЕУ, попут ССП, остају на снази. Ипак, Варга сумња да би до оваквог сценарија уопште могло да дође и каже да је он само у домену теорије.

- То би била лоша ситуација, јер би на снази остале обавезе које су по нас неповољне, као рецимо да се од 2017. дозвољава да наше земљиште купују странци, док на другој страни домаћи пољопривредници не би могли да конкуришу за ЕУ фондове.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:571953-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%82

Прочитај без интернета:
0 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ