Србија је лидер у региону онолико колико то Западу треба. Прича о регионалном лидерству је превара оних који стварно њиме управљају. Што је моћ већа, суседи више завиде.

Да ли је Србија „осуђена“ да буде лидер у региону или је то само етикета која се по потреби „лепи“ нашој земљи — тешко је објаснити. Саговорници различито тумаче наше судбинске предодређености за позицију лидера, коју неки називају злом коби, а други — судбином.

Нема економије без стабилности

Социолог Владимир Вулетић објашњава да су због географске структуре Срби распршени по Балкану, па у том смислу имају важну улогу у свим дешавањима.

„Али када се каже лидер, то обично изазива својеврсну суревњивост код осталих који то лидерство не признају, што додатно ствара проблеме. Историјска је чињеница да је Србија увек била мотор, покретач стварања Југославије и тежње јужних Словена да се на неки начин ослободе утицаја два царства.

О томе да ли српски премијер Александар Вучић заиста може да „помири“ регион, Вулетић каже да његов став треба тумачити пре свега из економске визуре, па тек онда политичке.

„Кључ инсистирања на помирењу је спознаја да економског просперитета не може да буде ако нема политичке стабилности у региону“, каже он.

Процес претварања Србије у колонију није завршен

Аналитичар и уредник црногорског портала „ИН4С“ Гојко Раичевић сматра да је положај Србије такав да јој је, нажалост, обезбедио позицију редовног учесника на свим глобалним геополитичким потресима.

„Капацитети које Србија поседује у рудном богатству и осталом даје јој за право да може да размишља о самосталној државној политици и да економски може да буде независна. Али ако се наставе процеси који су у току, а чији је резултат територијално разграђивање Србије и свођење у границе дате Берлинским конгресом, питање је да ли би Србија имала довољан капацитет за независност којој тежи. Упркос ратовима и разарањима, процес претварања Србије у колонију још није завршен и то неће ни бити ако се руководство одупре све евидентнијем евроатлантском курсу“, сматра Раичевић.

Он је уверен да докле год је Србија у позицији да представља тог несрећног кључног, регионалног играча биће у ситуацији да трпи константне притиске.

„Једино решење које се Србији тренутно пружа у заштити њених виталних и националних интереса јесте најближе могуће повезивање са јаком Русијом. Србија је, по мени, лидер у региону само онолико колико то Западу треба у датом тренутку. Истински лидер може бити уколико се окрене Истоку и престане да одговара на захтеве онима који су нам доносили само бол и патњу“, закључује он.

Србија на коленима

И из Босне и Херцеговине од аналитичара Џевада Галијашевић донекле слично мишљење. По њему Србија јесте „осуђена“, или како додаје, кандидована, за лидера само због потенцијала које има у територији и становништву.

„Али то може бити и превара. Цела та прича о лидерству у региону је превара оних који стварно управљају регионом. Регион је неповратно подељен. Не постоји више ниједна тачка уједињења на међународном или унутрашњем плану око које би се или Срби као народ или српска политика могла договорити са хрватском или бошњачком националном политиком“, сматра он.

Он каже да се ни у Босни ни у Хрватској Србија не доживљава као кооперативна, већ је виде на коленима и то је једини циљ.

„Дакле прича о Србији као лидеру је прича да се Србија доведе на колена, да се заврши прича о Косову, развласти Република Српска и да се евентуално Војводини понуди нека опција посебног статуса“, убеђен је Галијашевић.

Прича за унутрашње потребе

Сашо Кековски, аналитичар из Македоније, каже да је улога Србије у региону иста као улога Немачке у Европи.

„Србија је најмоћнија земља у региону и због положаја и због територије. Међутим, како се буде практиковала та њена улога, зависиће да ли ће повести или не регион. Али што је моћ већа, суседи више завиде. И то треба имати на уму“, наводи он.

„Признање за регионалног лидера је уједно и велика одговорност за Србију јер они морају да дају пример другима“, истиче Кековски.

Из Хрватске, која је све до пријема у Европску унију важила за лидера у региону, одговор је било тешко добити. Ивица Ђукић, уредник портала „Новости“, ипак каже да и кад је Хрватска носила тај епитет и сада кад је он на Србији, за њега то није било веродостојно.

„То је прича за унутрашње потребе. Регион ионако има пуно проблема, а о лидерству је депласирано причати сада, јер ако под лидерством подводимо оно да неко предводи регион — тога нема“, каже он.

Све у свему, општи утисак саговорника Спутњика јесте да или регион нема лидера, или да не жели да га има.

www.vaseljenska.com/misljenja/srbija-kralj-regiona-bez-krune/

Прочитај без интернета:
2 гласa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ