Београд – Србија мора поступно и прогресивно да усклади своје ставове са спољнополитичким ставовима ЕУ и то је неминовно, изјавила је шефица тима за преговоре са ЕУ Тања Мишчевић.

Она је на скупу „Европска безбедносна политика на раскршћу“ рекла да је то обавеза државе која се припрема за отварање преговора и чланство и додала да у будућности корелација српске дипломатије са европском мора бити боља.

Мишчевићева је подсетила и да не треба заборавити на поглавље 30, које се односи на спољнотрговинске односе, које каже да ће сви споразуми о слободној трговини са свим оним државама са којима Србија има склопљене уговоре, чланством у ЕУ престати да важе.

„У том моменту Србија постаје део спољне политике ЕУ и мораће да сарађује са партнерима са којима није навикла да ради, а то су, на пример, земље Кариба, Африке и Пацифика“, рекла је она и додала да је потребно унапред размишљати о томе како би наша привреда спремно дочекала тај тренутак.

На скупу је говорио и шеф немачког Института за међународне и безбедносне послове у Бриселу Душан Рељић, који сматра да чланство у ЕУ није једино најбоље решење за проблеме које има Србија.

„Постоји могућност да ће за 10 година и Србија и сви остали који теже ка чланству и даље желети да буду део ЕУ, али постоји и друга могућност, а то је да ће за 15 година ЕУ бити таква да неће бити толико атрактивно постати њен члан“, рекао је Рељић и додао да није чланство у ЕУ решење свих економских, политичких и других проблема, што се може видети на примерима Хрватске, Бугарске, Румуније, али и Грчке.

Професор политичких наука Иво Висковић истакао је да када се каже да Европа нема алтернативу — то у нашем случају значи да нема боље алтернативе од учлањења. Висковић је навео да се залаже за идеју политике концентричних кругова, додајући да само заједно са регионом можемо да играмо неку улогу унутар ЕУ и да треба искористити предности које имамо у сарадњи са трећим светом.

Висковић је истакао да постоји опасност да у јавном мњењу стагнира или чак опада подршка европским интеграцијама, те да би поновно увођење визног режима, за шта се залажу конзервативни кругови на Западу, довело до потпуног губитка подршке, што би се одразило и на преданост политичара европском путу.

На скупу се обратила и директорка Центра за евроатлантске студије Јелена Милић, рекавши да транзиција у Србији траје предуго и да је управо то проблем што у јавности опада подршка евроинтеграцијама. Србија је урадила пуно ствари, а за неке ствари није крива, казала је Милићева и додала да је нашој земљи тренутно неопходна једна доза подстицаја и енергије од ЕУ.

Припреме акционог плана за поглавља 23 и 24 до средине јула

Припреме на акционом плану за поглавља 23 и 24 би требало да буду завршене до средине јула, изјавила је шефица тима за преговоре са ЕУ Тања Мишчевић. Према њеним речима, тренутно се ради на исправкама према коментарима из Европске комисије који нису превелики и тичу се углавном техничког усаглашавања.

Она је подсетила да је премијер Србије Александар Вучић трећу верзију акционих планова за поглавља 23 и 24 предао европском комесару Јоханесу Хану пре више од месец и по дана, и да се од тада наставља рад на поправкама српске верзије.

Милош Ћурчин / Спутњик

www.vaseljenska.com/politika/srbija-mora-da-uskladi-spoljnu-politiku-sa-eu/

2 гласa