Бројни представници политичког живота Србије, интелектуалци, универзитетски професори, студентске организације осудили су петицију којом се тражи укидање повластица студентима из Црне Горе на универзитетима у Србији.

У питању је петиција из 2011. године која је, кроз одређене медије, случајно или не, актуелизована послије четири године.

Предсједник Српске лиге Александар Ђурђев осудио је, у изјави за портал ИН4С, појављивање петиције и позвао грађане да је не потписују.

„Позивамо грађане Србије да поменуту петицију не потписују,  јер сматрамо да је дужност Србије као матице да се бори за бољи статус Срба у региону, а не да им затвара врата универзитета“, казао је он.

Како је истакао, као политичка организација која нема манир  да бјежи од проблема и да исте гура под тепих, слажемо се да по овом питању постоје бројне нелогичности, aли аутору петиције и цјелокупној јавности желимо да скренемо пажњу да Србија и Црна Гора немају споразум о двојним држављанствима иако се из Београда у више наврата инсистирао на томе.

„Однос власти Црне Горе према Србима је поражавајући и дискриминишући, што се може видети по (не)заступљености Срба у државној администрацији, у којој наших сународника има само седам посто. Српски језик, иако доминантан са преко 50 одсто говорника, сврстан је у категорију другога реда, а положај стваралаца на српском језику је такође веома лош“, навео је Ђурђев.

Не смијемо, нагласио је он, окретати главу и ћутати о лошем положају наших сународника у Црној Гори.

„Напротив, инсистирамо да треба рећи како званична Подгорица води политику дискриминације са циљем асимилације Срба“, казао је Ђурђев.

Ко хоће подјеле?

Петицију је осудио и Петар Ристановић, докторанд историје, наводећи да је тај документ „једна од најгорих вијести за које је чуо у последње вријеме, а није да их није било“.

„Нећу се овде бавити никаквим аргументима, чули сте их гомилу. Умјесто тога, имам молбу, као неко ко је и даље студент, докторанд на Београдском универзитету, као неко ко је живио у студентском дому, као неко ко прима зараду из буџета Републике Србије и њен добар дио тамо поново враћа, као неко рођен у Подгорици, од мајке из Пипера и оца из Трипкове крај Ужица, као неко ко је поприлично прочитао и бави се догађајима на овом несрећном Балкану у последња два века, као Србин а најприје, надам се, као човјек – не потписујте тако нешто. Једноставно немојте“, поручио је он у изјави за портал ИН4С.

Како је навео, гласајте за кога хоћете, поклоните своје повјерење коме сматрате да је исправно, борите се за будућност ове земље онако како мислите да је најбоље, или једноставно све везано за политику игноришите.

„Али, молим вас, двије ствари не чините – немојте дозволити да на било који начин дате подршку даљим подјелама“, истакао је он.

Руше српско јединство

Декан Православно-богословског факултета у Фочи Дарко Ђого казао је за портал ИН4С да је рукопис најновије акције против „црногорских“ студената у Србији више него јасан.

„Сатанско начело – „пакао, то су други“ преточено у праксу. Одстрел последњег потенцијала Србије да има везе са Србима ван Србије у ужем смислу. Наравно, врачарски Дукљани неће бити погођени, њих је довољно у структурама“, навео је он.

Ђого је указао и на неколико историјских чињеница: послије сеоба XVII вијека, становништво западне и централне Србије су населили досељеници Херцеговине и данашње Црне Горе. Тако да о судбини Црногораца одлучују старо-Црногорци. Карађорђев отац је дошао са простора данашње Црне Горе. И многих других виђенијих личности српске историје у Србији.

„Свака држава шири свој утицај нудећи стипендијске програме. Америка, Њемачка и у скорије вријеме Русија (хвала Богу!) нуде стипендијске програме којима покушавају да шире свој утицај. То је Кнежевина Србија знала и ширила своју моћ међу српском и, штавише, јужнословенском омладином. Србија ослобађа „црногорског студента“ школарине у износу од, рецимо 1.000 евра. А тај студент од родитеља из Новог или Пљеваља онда сваки мјесец добија и троши по 500 евра”, навео је Ђого.

„Све расправе око „црногорских“ студената су ме подсјетиле на дубину нашег пада. Наши преци, макар били сељаци, попут мојих, имали су идеју, живјели за нешто боље и више (осим Царства Божијег), знали ко су и шта су и чему стреме. Били су прагматични кад косе ливаде и непоправљиви идеалисти „српске славе од вјекова“. Данас смо ми прагматисти идентитета („што моје дијете да избаци са листе неки дивљак из Црне Горе?“) а идеалисти свакодневице (зашто ми држава не покоси ливаду?) Измијенили смо се. Али, нема предаје, само засукати рукаве“, казао је он.

Завади па владај

Апсолвент српског језика и књижевности Сања Вуковић рекла је за портал ИН4С да петиција иде на штету јединства српског народа.

„Читајући коментаре својих пријатеља из Србије чини ми се да не постоји ништа што би то јединство могло нарушити. Онда помислим на хиљаде потписника, погледам коментаре испод чланка у Политици и помислим на оно апокалиптично: последњи дани. Како то да ником од мојих пријатеља, студената из Србије, не сметају студенти из Црне Горе“, упитала је она.

Можда зато, додаје је Вуковић, што су они међу најбољим, али и друштвено најодговорнијим и насвјеснијим студентима.

„Можда зато што им није битно да ли ће завршити факултет, већ шта ће бити са нама за педесет, сто година. Можда зато што нису подложни биједним новинарским манипулацијама. Можда зато што прво мисле о људскости, па онда о закону. Закон је често на страни јачег (нарочито финансијски јачег), иначе неправда не би постојала. Јер стварно: шта ће студенти „стране“ државе на буџету туђе?! Али они себи и постављају питање како је та држава постала страна?! Шта је матица учинила да не постане? Кажу, има паразита. Ово је једини начин да у Београд наставе да пристижу само паразити, татини и мамини синови којима ни студирање по статусу студента стране државе неће бити скупо“, казала је она.

А шта је са нама другима, упитала је она, они чија је фамилија остала без посла, јер нијесу хтјели да од штокавских Срба постану монтенигерски ђекавци?!

„Шта је Србија урадила за Србе у Црној Гори? Кажу, није Србија социјална установа. Једном у шали написах пријатељу: Србија је вјечна, док јој је одступница вјерна. Ако је дио одступнице дезертирао, остатак не треба згазити. Мада чух једном од госпође у трамвају да јој је мука од студената из провинције. Дакле, прво Србија-Србијанцима (други Срби не постоје), па онда Београд-Београђанима. Да ли је то она госпођа из Нушићеве Девестопетнаесте која се за вријеме бомбардовања нервира, јер не може да спакује своју бунду, а послије моли једног Херцеговца да јој да кору буђавог хљеба, јер је он жилав и издржаће више од ње глад“, навела је Вуковић.

Поносни Срби из Црне Горе

А због свих мојих пријатеља, бити Србин из Црне Горе је лакше: Лакше је и кад одете у библиотеку факултета да подигнете књиге, јер радосно спремате испит из српске књижевности, а тамо вас дочека „великосрпски” библиотекар и каже да то није могуће јер нисте Србин. Питам ─ откуд Ви то знате, а он ─ тако каже ваша власт. Дакле, сви ви сте оно што тренутно каже Вучић!.

„И кад вам кажу да сте ви признали КиМ, а ви кажете ─ нисмо. Питају ─ шта сте учинили?! Исто што и ви, протестовали смо, само то нико није пренио. И кад вам као студенту српског језика и књижевности у градској библиотеци траже депозит, јер сте странац. И када плаћате здравствене прегледе, иако сте србијански здравствени осигураник. (Мада споразум о међусобном лијечењу између Србије и Црне Горе постоји, али мене не обухвата ниједан закон, јер споразум важи само за црногорске држављана и црногорске осигуранике). Дакле, увијек сте некако специфичан случај“, навела је Вуковић.

И када вас, како је казала, питају што не узмете једноставно србијанско држављанство. Једноставан одговор: три члана породице по 30 000. Тако је било кад сам хтјела.

„И кад вас питају што све не распродате тамо и не дођете овдје. Класично питање дезертера са своје дједовине. Ја очев гроб не бих продала, кад бих сјутра морала напустити и студије, и Београд. Нпр. Србима са Косова често исто то пребацујете. И кад вам кажу да Србијанци у Црној Гори немају иста права. Као да кажете Крајишнику да не може да има иста права као Србијанац у Београду, јер Београђанин нема иста права у Книну. Зар је могуће да схватате да су вам браћа окупирана једино кад на њих неко сручи гранате. Или да не схватате да сте и сами, прво медијски, а онда на све друге начине окупирани“, истакла је Вуковић и додала:“Паразити се могу истријебити на други начин. Вама на савјест српство ван граница Србије за сто година. Владика Раде се двоумио око истребљења потурица. Шта је за вас трећина Срба у „иностранству”.

facebookreporter.org/2015/08/13/србија-не-смије-и-неће-окренути-леђа-ср/

2 гласa