Министар финансија Душан Вујовић и шеф Канцеларије Светске банке у Србији Тони Верхеијен, потписали су данас у Београду, споразуме о два зајма – за пројекат инклузивног предшколског образовања и васпитања и за развојне политике у области управљања ризицима од елементарних непогода са опцијом одложеног повлачења средстава, укупне вредности 113,1 милион евра.

 Free Images Pixabay

Како је Тањугу речено у Министарству финансија, потписивањем споразума о Зајму за Пројекат инклузивног предшколског образовања и васпитања, Међународна банка за обнову и развој одобриће Србији 47 милиона евра за остваривање развојних циљева који се односе на унапређење приступа, квалитета и једнакости у услугама предшколског образовања и васпитања, посебно за децу из социјално угрожених средина.

Овај зајам се одобрава са роком доспећа од 21 године, укључујући период почека до пет година, каматном стопом која је једнака Референтној стопи , односно шестомесечни ЕУРИБОР, увећаној за варијабилну маржу, као и приступном накнадом у висини од 0,25 одсто и провизијом на неповучена средства од 0,25 одсто на годишњем нивоу.

Крајњи рок расположивости средстава зајма је 30. децембар 2022. године.

Тај пројекат, како је објашњено у Министарству финансија се састоји из четири компоненте- проширење понуде слободних места у предшколским установама, јачање квалитета предшколских услуга, подршка деци и породицама, као и управљање пројектом, техничка помоћ и праћење.

У Министарству финансија Тањугу су казали да кроз Зајам за развојне политике у области управљања ризицима од елементарних непогода са опцијом одложеног повлачења средстава, Међународна банка за обнову и развој одобрава Србији 66,1 милион евра, у виду стенд бај (станд-бy) аранжмана за хитно реаговање у ванредним ситуацијама, како би се одговорило на негативан утицај елементарних непогода, посебно оних које су све израженије услед климатских промена.

Тај зајам се одобрава са роком доспећа од 20 година, укључујући период почека од 10 година, каматном стопом једнакој Референтној стопи увећаној за варијабилну маржу, приступном накнадом у висини од 0,50 одсто на износ зајма и без плаћања провизије на неповучена средства.

Како су прецизирали, у Министарству финансија Србије крајњи рок за повлачење средстава овог зајма је 31. октобар 2020, уз могућност да се може продужити узастопно још четири пута, тако да ће средства бити на располагању 15 година.

„Наведени зајам ће пружити подршку Влади у јачању правног и институционалног оквира за обнову након елементарних непогода и управљање ризиком од елементарних непогода и климатских ризика, јачању техничких капацитета за планирање и имплементацију активности управљања ризиком од елементарних непогода и смањењу фискалних утицаја , као и јачању финансијских капацитета за хитно реаговање у случају проглашења елементарне или друге непогоде“, казали су у ресорном министарству.

ВУЈОВИЋ: НИЈЕ ТАЧНО ДА СЕ ЗАДУЖУЈЕМО И ДА ПАРЕ НЕСТАЈУ

Јавни дуг Србије се у последње две и по године увећао свега две милијарде евра, изјавио је данас министар финансија Душан Вујовић наводећи да је на почетку спровођења реформи 2015. износио 22,2 милијарде, а данас је 24,1 милијарду евра.

„Од када смо почели да спроводимо реформе, од 1. јануара 2015. године, повећање јавног дуга је свега две милијарде евра. Немојте да стварамо у јавности утисак да се неко задужује, а паре нестају. То је апсолутно нетачно“, рекао је Вујовић у на крају скупштинске расправе.

Одговорајући на критике опозиције због новог задуживања, Вујовић каже да Влада држи ликвидност стриктно под контролом, а да се задужујемо само колико морамо, те да смањујемо трошак задуживања.

„Радимо све што можемо да смањимо задужење и почињемо да смањујемо учешће дуга у БДП и то ћемо наставити док не дођемо до одрживе путање и врло скоро, надам се, бићемо земља за углед свима у региону и Европи“, поручио је Вујовић.

Навео је да резултати са краја априла показују да је буџет у благом суфициту.

„Можда ћемо имати благи дефицит у мају, али све заједно се налазимо око 50 до 60 милијарди испред плана који смо заједно са ММФ планирали“, рекао је Вујовић.

Прецизирао је да је то значи да су наше потребе за финансирањем пола милијарде евра мање, те да то одговара цифри смањења дуга.

Министар каже да је јавни дуг 31. децембра 2016. избосио 24,8 милијарде евра, а 30. априла ове године дуг је 24,1 милијарди евра.

Наводећи да је предложено потврђивање око 180 милиона евра зајмаод Међународне банке за обнову и развој предвиђено за подршку буџету, Вујовић каже да је у односу на друге кредите чија је камата нешто испод шест одсто, овде реч о зајму на 20 година уз каматну стопу свега 0,7 одсто.

„То је 10 пута боље него што смо по комерцијалним условима добијали за те кредите и то су огромне уштеде“, каже Вујовић.

Тиме се постиже да Србија добија од Светске банке најповољнија могућа средства на 20 година отплате, рекао је министар наводећи да Светска банка има ограничена укупна средства, а посебно средства која се дају за подршку буџету.

Каже да се све земље у Европи боре за добијање тих средстава, те да је Србија добила четири до пет пута више средстава него друге земље јер се показала као озбиљан саговорник који оно што напише у реформама и спроведе.

„То је огромно признање. Имамо 1,6 милијари евра обећаних средстава Светске банке за трогодишњи програм, а земље које су пет пута веће имају 500 милиона, три пута мање од нас. То су слободна средства за која се сви боре“, истакао је Вујовић.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0.397.html:664883-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0-113-1-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B0-%D0%BE%D0%B4-%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B5

0 гласовa