БЕОГРАД – Одустајањем од гасовода „Јужни ток“ Србији се отвара шанса да смањи своју гасну зависност од Москве, а Београд је већ сигнализирао жељу за диверсификацијом снабдевања гасом, преноси данас Радио Слободна Европа.

Тако је, како се подсећа, на маргинама безбедносне конференције у Минхену почетком фебруара дошло до сусрета између српског премијера Александра Вучића са америчким потпредседником Џозефом Бајденом и помоћницом државног секретара Викторијом Нуланд, када се разговарало о енергетској ситуацији у региону и у Европи, што је српски председник владе пре неколико дана и потврдио новинарима.

„Као председник владе морам да размишљам о енергетској безбедности и стабилности Србије у будућности. Разговарао сам и са господином Бајденом и са госпођом Нуланд веома озбиљно, разговарао сам и о енергетској ситуацији у Европи. Што се мене тиче, било би најбоље за нас када бисмо могли да имамо утакмицу различитих извора и да бирамо најповољније решење за нашу земљу“, казао је Вучић.

Алтернативни ток гаса у Србију могао би да води преко хрватског острва Крк, након што тамо буде изграђен терминал за течни природни гас за шта је, према проценама, потребно око годину дана, наводи РСЕ.

Крак гасовода из тог терминала на северном Јадрану ишао би у Мађарску, одакле би Србија могла да преузме гас, али је услов за то да обезбеди конекцију према Мађарској.

Ту опцију је недавно наговестио и амерички амбасадор у Хрватској Кенет Херберт, који је изјавио да Америка рачуна да ће се Србија укључити у пројекат гасовода преко Крка.

Извоз америчког течног природног гаса до Крка и даље до балканских земаља помињао је крајем јануара и Кристофер Марфи, амерички сенатор из редова Демократске партије.
„То је потенцијални извоз из САД који би могао бити веома успешан. Наравно, потребно је имати капацитете да би се гас допремио до Балкана, али нови терминал у Хрватској о чијој градњи се дискутује, омогућио би то допремање америчког течног гаса у регион“, казао је он.

Додатни извор, за три до четири године, могао би бити и гас из Азербејџана, одакле би ишао гасовод „Јужни коридор“ кроз Грузију, Турску до Грчке. Један крај би се одвајао за Бугарску, где би Србија могла да га преузме, наводи РСЕ и подсећа да се српски премијер у Минхену састао и са председником Азербејџана Иламом Алијевим.

Како би тај аранжман постао реалност, треба изградити гасовод до Бугарске, одакле би се гас преузимао.

Александар Ковачевић, виши научни сарадник Оксфордског института за чврста и фосилна горива и члан Истраживачког форума Европског покрета у Србији каже да Србија хронично има три до четири пута мању ефикасност коришћења гаса што се, како упозорава, мора променити.

Србија би, како верује, уз релативно ниске инвестиционе трошкове могла да дође и до других извора снабдевања гасом, а најближи су, каже, они у суседним земљама, као што је Румунија.
“Румунија је велики произвођач гаса, а уз то има и велику гасну инфраструктуру и велика подземна складишта и цевоводе. Има и сопствену производњу и има две конекције према Украјини, једну према Мађарској и једну према Бугарској“, каже он и подсећа да је још почетком 2000-тих година предвиђено у документима Светске банке повезивање са румунским тржиштем – Кикинда-Арад.

Алтернативни гасни извор је, наставља Ковачевић, и Бугарска која поседује одличну гасну инфраструктуру. Иако има релативно малу сопствену производњу, Бугарска има изгледна налазишта гаса на својој црноморској обали.
„Повезивање са Бугарском нас такође доводи у везу са инфраструктуром у Турској и Грчкој – Бугарска је већ повезана – где се налазе и извори гаса из централне Азије, као што су Иран и Азербејдзан, а тамо се налазе и терминали за течни гас“, каже Ковачевић.

Поред тога, у Турску стиже и руски гас овим постојећим цевоводом испод Црног мора, тако да је, по његовом мишљењу, и то алтернативни пут.

И хрватско тржиште гаса, иако мало, веома је динамично и има доста интерконекција – према Аустрији, Мађарској, Италији и оно би, према Ковечевићевом мишљењу, могло бити алтернативни пут за снабдевање Србије тим енергентом.

На том отвореном тржишту може се купити било чији гас – амерички, канадски, катарски, нигеријски, египатски, алжирски.

Ковачевић сматра да је и за Русију, али и за Бугарску и Србију, добро што се одустало од градње гасовода „Јужни ток“ јер је, како каже, уместо једног великог транзитног правца боље имати отворено тржиште, а очигледно је да су била превелика финансијска и политичка очекивања од тих транзитних ренти.

Фото Тањуг/Ј. Пап, илустрација

www.tanjug.rs/novosti/165578/srbija-se-energetski-okrece-americi.htm

3 гласa