У 2014. години повећан је праг ризика сиромаштва и неједнакост у Србији резултати су Анкете о приходима и условима живота коју је спровео Републички завод за статистику. Ово истраживање показује да је стопа ризика од сиромаштва и социјалне искључености у 2014. години износила 43,2 одсто, а стопа ризика од сиромаштва износила 25,6 одсто. Иако, званично, стопа ризика од сиромаштва није исто што и сиромаштво, у пракси су оне веома сличне, па се може рећи да је сваки четврти становник Србије сиромашан.

Како објашњава Мирјана Максимовић, члан владиног тима за смањење сиромаштва, у ризику се најчешће налазе вишечлана домаћинства и домаћинства у којима живи више генерација.

„То су, рецимо, домаћинства у којима су прва генерација пензионери, затим друга генерација незапсолени и неактивни и трећа генерација деца“, објашњава Максимовић.

Праг ризика од сиромаштва, тзв релативна линија сиромаштва у 2014. години износила је 13.408 динара за једночлано домаћинство. За домаћинство са двоје одраслих и једним дететом старости до 14 година праг сиромаштва износио је 24.134 динара месечно, а за домаћинство са двоје одраслих и двоје деце до 14 година праг сиромаштва је износио 28.156,8 динара. Стопа ризика од сиромаштва је у 2014. у односу на 2013. годину порасла је са 24,5 на 25,6 одсто.

Према речима Максимовићеве, групе које су највише изложене ризику од сиромаштва су деца, стари, особе са инвалидитетом и Роми.

Незапосленост младих

Највећи узрок сиромаштва су незапосленост и неактивност, односно људи који су одустали од тражења посла. У Србији је скоро 750.000 људи незапослено и мада се, према Анкети о радној снази, незапосленост смањује, то се пре свега односи на сиву зону, а мање на права радна места која обезбеђују егзистенцију грађанима.

Посебно је велика незапосленост међу младима од 15 до 24 године, преко 50 одсто, а стручњаци истичу да је за то криво и лоше, односно неадекватно образовање или недостатак образовања уопште.

Према анкети РЗС, ризику су највише изложена деца млађа од 18 година у чак 29,6 одсто случајева, а најнижу стопу ризика од сиромаштва имају особе старије од 65 година, 20,7 одсто. Такође, највиши ризик сиромаштва имају породице са троје или више деце чак 35,2 одсто. Из угла радног статуса највећи ризик од сиромаштва прети незапосленима чак 47,1 одсто, док су најмањем ризику од сиромаштва изложени послодавци (8,6%). Код самозапослених стопа ризика од сиромаштва износи 38,4 одсто, а код пензионера 13 одсто. Ово показује и да су велики амортизер сиромаштву у нашем друштву социјална давања, а пре свега пензије. Стопа ризика од сиромаштва, уколико социјални трансфери нису укључени у приход, износи 32 одсто, а ако се искључе и пензије ризик од сиромаштва расте на чак 51,3 одсто.

Анкета мери и стопу субјективног сиромаштва или како испитани одговарају на питање како састављају крај с крајем. Чак 35 одсто упитаних је одговорило “веома тешко”, 33,4 одсто “тешко”, 26,9 одсто “са извесним тешкоћама”. На одговоре “лако”, “прилично лако” и “веома лако” позитивно је одговорило свега 4,8 одсто упитаних.

Ово указује на веома тешку ситуацију и оних који нису испод прага сиромаштва и да мање од пет одсто људи у Србији не брине како ће прегурати месец.

Код оних који имају нека примања највећи део одлази на животарење, односно храну, пиће и становање.

Од просечно расположивих 57.054 динара по домаћинству, према Анкети о потрошњи домаћинстава, чак 38,4 одсто у просеку иде на храну и пиће и још 16,1 одсто на становање, струју, воду и друге комуналије. Када се томе додају и одећа и обућа на које се троши 5,2 одсто прихода, опрема и текуће одржавање стана за шта се издваја 4,5 одсто прихода и девет одсто на транспорт долази се до тога да више од 73 одсто прихода домаћинстава се троши само на основне животне потребе.

У потрошачким навикама становништва има и нелогичности па се тако више троши на алкохолна пића и дуван (4,7%) него на здравље (четири одсто). За рекреацију и културу се издваја 4,6 одсто примања, а за образовање бедних један одсто или око 500 динара месечно по домаћинству.

Неједнакост

Истовремено са растом сиромаштва, у Србији је повећана и неједнакост између оних са највећим и оних са најмањим примањима. Однос С80/С20 је однос укупног еквивалентног прихода 20 одсто популације једне земље са највишим приходима, према укупном еквивалентном приходу 20 одсто популације са најнижим приходима. Што је већи овај однос, веће су неједнакости. Тако је у 2014. у односу на 2013. годину овај показатељ порастао за три поена, са 36,6 на 39,9 одсто што указује на раст неједнакости.

Овај тренд показује и Ђини коефицијент који је у прошлој години порастао са 38 на 38,7 одсто. Ђини коефицијент је мера за праћење неједнакости у расподели прихода целе популације. Ђини коефицијент се креће у распону од 0 до 100 одсто. Када би његова вредност била 0, то би значило да је постигнута идеална једнака расподела прихода и да сви становници имају исти приход. С друге стране, када би Ђини био један (100%), то би значило да једна особа прима сав расположиви приход у једној земљи, тј. да је савршена неједнакост.

Према неким мишљењима неједнакост у Србији је још и већа с обзиром да се велики део привредне активности обавља у сивој и црној зони и да је због кризе изгубљен средњи слој. Овоме доприноси и чињеница да је опорезивање капитала далеко мање и мање ефективно него опорезивање рада због чега се даље продубљује јаз између запослених и власника капитала.

Материјална ускраћеност

Још један показатељ сиромаштва је стопа материјалне ускраћености која је у Србији чак 44,1 одсто. Показатељи материјалне ускраћености описују које издатке неопходне за нормалан живот домаћинства не могу да поднесу.

Тако чак 68,4 одсто особа живи у домаћинству које не може да приушти недељу дана одмора ван куће. Неочекиван трошак од 10.000 динара који би се морао исплатити из буџета домаћинства не може да поднесе чак 50,7 одсто људи.

Више од четвртине, 26,1 одсто, не може да приушти месо или рибу у оброку сваког другог дана. Око 17 одсто људи не може да приушти адекватно загревање стана.

Чак 44 одсто домаћинстава у Србији не може да испуни најмање три ставке са овог списка.

Милош Обрадовић, Балкан магазин

www.srbijadanas.net/srbija-sve-siromasnija-nezaposlenost-mladih-preko-50-polovina-srbije-je-na-ivici-siromastva-dok-25-naroda-zivi-u-teskoj-bedi/

1 глас