Чувена Драјзерова опаска да човек није жалостан зато што је стар, већ зато што више није млад, само је донекле истинита јер људе у најбољим годинама у Европи и Северној Америци мучи питање ко ће о њима да брине у старости зато што је подмлатка све мање.

Такође их брине и то ко ће за њих зарађивати, како би донекле имали мирну и спокојну старост. Страх Американаца и Европљана је оправдан, макар тако указују најновија истраживања која предвиђају да ће 2050. године на подручју Европе и Северне Америке сваки трећи становник бити старији од 60 година, што би у тим државама могло да изазове различите социјалне, економске и демографске последице.

* Данас у свету живи 868 милиона људи старијих од 60 година, што је више од 12 одсто целе глобалне популације. Глобално посматрано, мало је држава које се подмлађују.

Државе које најбрже старе су Јапан, Немачка, Италија, Хонгконг и Португал. Такође, статистика указује на то да је и Србија међу 96 земаља које имају највише популације старије од 60 година, а у Србији је то сваки четврти човек. Према недавно објављеном Глобалном индексу старења за 2015. годину, Србија је на 66. месту међу 96 земаља света по социјалној и економској добробити старијих људи.

*  Свет убрзано стари и прогнозе су да ће до 2030. број старијих од 60 бити већи од броја деце млађе од 10 година. „Старост и болест и сиротиња, уједињене, то су неоспорно највећа и коначна катастрофа једне људске судбине“, давно је написао Јован Дучић, а данас је то слика Србије. Све више старијих доноси и нову потребу, а то је све више старачких домова. У Србији данас живи 2,2 милиона људи старијих од 60 година.

*  Сузана Мишић, директорка Геронтолошког центра Београд, подсећа да у нашем друштву влада мишљење да је дом за старе нешто ружно и неприлично, па донекле и срамотно за породицу.

- Тај проблем треба посматрати кроз призму судара модерног темпа живота и наметнутих окова прошлости, као и кроз разне ружне и тешке приче о животу у дому за старе. С друге стране, људи не препознају како и колико могу себи одласком у дом за старе да олакшају треће животно доба – каже за „Вести“ директорка Геронтолошког центра Београд.

- Како се Србија убраја у оне државе које убрзано старе, онда је логично што је и све више установа за људе у трећем добу. Међутим стиче се утисак да их ипак нема довољно.

*  Прошлогодишње истраживање невладине организације Амитија изашло је у медије с информацијом да у Србији има 48 државних и 100 приватних легалних домова. Према истим истраживањима, у домовима за стара лица су две трећине жене, 70 одсто корисника долази из старачких домаћинстава, сваки други је зависан од помоћи других, а сваки трећи корисник је дементан. У приватним домовима углавном су корисници особе у дубокој старости, док је у државним домовима једна трећина корисника млађа од 65 година.

- Људи у трећем животном у добу се у дому за старе друже са себи блиском генерацијом, што је њихова предност у односу на оне који живе сами у својим становима жељни да са неким проговоре. Многи од наших корисника су витални и често путују, иду на излете, посећују културна дешавања у граду, а и ми организујемо концерте, премијере филмова и све оно што живот чини забавнијим – каже Сузана Мишић.

* У Геронтолошком центру Београд има 1.200 постеља, а међу њима има млађих и старијих.

- У последњих десетак година ситуација се драматично променила и данас у Геронтолошком центру Београд има све више и млађих људи, који не могу сами да брину о себи. Дакле, данас нам долазе и људи којима је потребна здравствена заштита и нега, за разлику од ранијег периода – каже Мишићева. – Постоје три категорије корисника. Прву групу чине они који су у стању да брину о себи, а долазе најчешће после губитка животног партнера или одласка деце у иностранство. Таквих корисника је око 500, полупокретних има око 500, а непокретних око 200.

* Проблем убрзаног старења у региону највише мучи Словенију, којој дугорочно прети крах јавних финансија. Само у прошлој деценији број пензионера у Словенији порастао чак за 100.000. На прво дете породице Словенци се одлучују у све познијим годинама, па је већ сада сваки шести Словенац старији од 65. У три године Хрватска је изгубила 42.000 становника, а прошле године рођено је најмање деце у историји статистичког мерења, тек нешто више од 39.000. Хрвати су у просеку стари између 55 и 59 година, а у пензију већина одлази већ са 62 године. За Босну и Херцеговину прогнозе Уједињених нација кажу да ће до 2050. године бити сиромашнија за око милион и по људи, а већ 13. годину заредом број умрлих у БиХ знатно је већи у односу на број рођених.

www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/522904/Srbija-sve-vise-stari-1-Zemlja-u-kojoj-gradjani-gube-pamcenje

Прочитај без интернета:
0 гласовa