Слике коју је 63-годишњи пензионер из нирнбершког старачког дома објавио на Фејсбуку уз потпис „Јирген фотографише своје оброке“ прошириле су се у рекордном року по социјалним мрежама, а јавност се згражавала због сплачина у домовима за сениоре.

Иако му није била намера да осрамоти установу у којој живи, Јирген је избачен из дома с образложењем да је угрозио углед институције. Неки медији су цитирали немачког писца Курта Тухолског:

- У Немачкој онај који указује на прљавштине важи за далеко опаснијег од оног ко те прљавштине прави!- рекао је писац.

Ингеборг Адлер која има 91 годину тражила је место у старачкој комуни у Оранијенбургу надомак Берлина. Кад је њена снаха дошла да потпише уговор за собу, управа ју је обавестила да нису спремни да прихвате старицу јер су недавно имали два смртна случаја и не желе још један који би им угрозио имиџ.

Ова два догађаја само су део једне много трауматичније слике у немачким домовима за старе и болесне. Уместо хуманости и бриге о сениорима, све више њих се у оквиру приватизације система здравства оријентишу искључиво на профит – не водећи рачуна о последицама за станаре и запослене у њима. При погледу на заводљиве, блиставе фасаде ових домова за старе с уређеним травњацима и вртовима рекло би се да ти станари живе у рају, али реалност је често сасвим другачија. То потврђују стално нови извештаји и критике на рачун скупог смештаја и често неодговарајуће стручне медицинске и неговатељске услуге. Цена смештаја се креће од 1.700 до 4.000 евра месечно, зависно од врсте неге и локације.

И поред тога, према извештају Друштва за гастроентерологију, трећина становника старачких домова важи за неухрањене јер им се из „медицинских разлога“ сервира углавном нискокалорична храна од које су још неотпорнији на болести и инфекције. У једном хамбуршком старачком дому је пет станара истовремено решило да напусти наизглед луксузан и удобан дом, што је навело новинаре да истражују и на сопствено изненађење без отпора добију потврду од директора да се кревети у којима леже болесни сениори намерно одвајају од звонцета за персонал како не би досађивали!

Време за негу је због хроничног мањка особља строго ограничено по минутажи. Често једна болничарка брине о 40 или 60 старих и може да им посвети свега 63 минута дневно, а исфрустрирани и монструозни неговатељи су постали све чешћа појава. Покушај да се стручно особље привуче из иностранства преко тзв. плаве карте до сада није уродио плодом због ниских зарада и тешко савладивог немачког језика.

Чак ни технички стандарди који су уведени како би се тестирали услови у домовима нису помогли да се уведе ред у овој сфери. Старачки дом Хаус Дотендорф у Бону је, на пример, добио најбољу оцену за квалитет медицинских услуга, али је убрзо иза тога затворен након што су два становника изненада умрла због пропуста особља, па је једном 75-годишњаку погрешно дат инсулин.

И поред тога, места у домовима за старе и болесне је све мање јер нација рапидно стари, а на другој страни, немачки домови су све недоступнији за просечног пензионера. До 2040. године, према једном испитивању Резиденц групе, Бремеуну ће недостајати чак 200.000 кревета за старце. Три четвртине прималаца помоћи за негу живи у домовима, а просечни трошкови за највиши степен неге износе месечно 2.900 евра. Од тога, осигурање плаћа 1.500, али остатак суме није мали имајући у виду да пензије годинама стагнирају.

Добровољни егзил

Они који то себи могу да приуште – физички и финансијски – проводе вече свог живота у бираном иностранству: неки у Алпима, на Мајорци или у Америци. Укупно 226.000 пензионера с немачким пасошем је прошле године примало пензију у некој страној земљи, показују подаци немачког пензијског фонда, што је за 17,7 одсто више него крајем 2008. године. Има, додуше, и оних најпривилегованијих и најмалобројнијих пензионера, који су кренули за примером 86-годишње Американке Ли Вахтштетер, која већ седам година крстари на луксузном крузеру, решена да залазак живота проведе на океанима.

Зато се све више немачких пензионера одлучује на последње путовање у иностранство. У Словачкој, Чешкој или Мађарској, али и у Шпанији и Тајланду расте број установа које се специјализују за западноевропске пензионере и где су услуге далеко јефтиније.

Док у Словачкој смештај и храна коштају 1.090 евра месечно, у Немачкој се плаћа троструко више. При том треба имати у виду да немачко здравство плаћа за трошкове неге осигураницима 700 евра, тако да разлику од 400 евра преузимају пензионери или њихове породице. Немачком социјалном систему се исплати и да склопи уговоре с домовима у иностранству јер су тамо сразмерно мањи и трошкови за стручни персонал, који све више недостаје у земљи. Прогнозе до 2050. године кажу да ће бити скоро пет милиона старих људи којима је неопходна нега, или сваки петнаести Немац.

Због мањка радне снаге и раста трошкова решење је годинама тражено у увозу квалификоване радне снаге из источне Европе. Међутим, нови тренд пребацивања старих у домове источне Европе сматра се новим очајничким потезом земље у којој систем не функционише чак ни уз увезену јефтину радну снагу.

Социјалфербанд Дојчланд, који се бави социјалним питањима, сматра да је то што Немци не могу да плате трошкове боравка у старачком дому у својој земљи разлог за узбуну. „Не можемо да дозволимо да људи који су цео живот градили Немачку како би постала ово што је данас буду депортовани. То је нехумано“, порука је овог удружења.

www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/523540/Srbija-sve-vise-stari-4-Nemacka-izvozi-i-penzionere

Прочитај без интернета:
0 гласовa