Министар енергетике Александар Антић најавио је да ће Србија, док не обезбеди алтернативно решење за снабдевање гасом – је смо у овом тренутку осуђени на руски гас који нам стиже преко. Украјине и Мађарске –градити гасне прикључке са суседним земљама које би користила у кризним ситуацијама.

Пише: Добрила Млађеновић

„Колика је наша зависност од руског гаса говори податак да је чак 80 одсто овог енергента, који користимо, пореклом из Русије. Али наша обавеза је да имамо вишеструке опције за снабдевање гасом. И док чекамо реализацију великих гасних пројеката, у међувремену ћемо радити на интерконекцијама са суседним земљама, пре свега са Бугарском”, саопштио је ресорни министар.

Заправо, снабдевање Европе природним гасом у будућности једна је од најважнијих тема којом се последњих месеци баве и привредници и економисти и политичари. А та мудровања су кулминирала протекле недеље, када је поново заоштрен сукоб Москве и Кијева око (не)плаћања рачуна за гас, због чега је поново запретило завртање славине за проток гаса кроз украјински гасовод. После више од деценије планирања изградње гасовода “Јужни ток” , овај пројекат је заустављен, а требало би да га замени гасовод “Турски ток”. Пролазак “Јужног тока”  кроз територију Србије носио је многе погодности – од обезбеђивања другог правца снабдевања гасом из Русије, поваћења стабилности и редовности снабдевања, до повољније позиције на гасној мапи Европе, јер бисмо били транзитна земља и остваривали приходе од транзитних такси. Међутим, од ове аквизиције се одустало, али за Србију је важно да би и траса новог гасовода требало да пролази кроз нашу земљу.

Да преко Србије мора ићи будући правац за снадбевање Европе гасом сматра и Русија, што је недавно истакао и руски амбасадор у Србији Александар Чепурин. Подсетимо, руска компанија „Гаспром” је раније изнела чврст став да, за око четири године, када истекне уговор са Украјином, пут Европе природни гас неће бити траспортован преко те државе, већ преко Турске и, с друге стране, гасовода „Северни ток”. Планирана је изградња четири цевовода, чије ће одредиште бити на турско-грчкој граници, а предвиђа се да први буде завршен 2016. године.

У том контексту је амбасадор Чепурин појаснио да сада, након одустајања од „Јужног тока” , треба тачно проценити шта даље ваља чинити, а у том домену кључна су три елемента: сигурност испоруке, могућност да се обезбеде загарантовани обим транспорта и конкурентна цена гаса.

– Имајући у виду да су се наши партнери пре више година определили и дефинисали према најављеној маршрути, ако не буде бирократских препрека, Русија је спремна да се прикључи реализацији тог пројекта у Турској. Мислимо да је то веома важно питање не само за извознике и кориснике гаса, већ уопште за земље југозападне Европе, Европске уније и целе Европе – рекао је Чепурин.

Истовремено се, међутим, говори и о алтернативним начинима/правцима снабдевања гасом Европе, и то из САД. Но, да би се у том правцу кренуло, потребно је у Хрватској, на Крку, завршити изградњу терминала за течни гас. Паралелно с тим пројектом Сједињене Државе су најавиле и подупирање и изградњу Трансјадранског гасовода, којим би се југоисточни део Европе снабдевао гасом из Азарбејyана, односно Каспијског мора.

О могућностима алтернативног снабдевања гасом премијер Александар Вучић недавно је разговарао с потпредседником САД Yозефом Бајденом. Теоретски најбржа варијанта да Србија гас добије из САД је ова преко Хрватске и Мађарске, наравно ако се изгради терминал на Крку. У том случају би гас стизао из Америке специјалним бродовима, а потом транспортовао до Мађарске, одакле би га Србија преузимала.

Према првим проценама, за изградњу неопходне инфраструктуре за реализацију ове идеје, ако би се за њу заиста загризло, потребно би било око годину дана. Друга варијанта, која се може реализовати за неке три до четири године, јесте снадевање гасом из Азербејyана, али за то Србија мора  да изгради гасовод до Бугарске, у чему је, како се може чути, ЕУ спремна да нам помогне. Овај гасовод би из Грчке и Албаније требало, једаним краком гас да доведе до Италије, а други да иде уз Јадранско море, кроз Црну Гору и Хрватску до Словеније.

По речима председника Скупштине Удружења за гас Србије Војислава Вулетића, најављени нови гасовод “Турски ток” добра је идеја, као алтернатива, али пошто је реч о замашној инвестицији, велико је питање да ли ће га и ко градити. Што се, пак, тиче снабдевања Србије гасом из САД, преко терминала на Крку, Вулетић наглашава да је за реализацију ове варијанте ипак потребно много више времена и новца но што се помиње у првим проценама, те да је зато и тај пројекат далеко од остварења.

– У сваком случају, Србија нема алтернативу и неће је имати бар пет до десет година, односно док се не реализује макар један од најављених пројеката – рекао је Вулетић. – Што се тиче Европе, чињеница је да се потребе за овим енергентом увећавају и једноставно је немогуће гасом из САД заменити снабдевање Европе руским гасом. Стога се надам да ће, када је изградња гасовода у питању, превагнути рационално размишљање и да ће се чим пре наћи одговорајуће решење.

Извор: Dnevnik.rs

www.pravda.rs/2015/03/08/srbiji-i-gas-tece-izmedju-rusije-i-amerika/

0 гласовa