Горан Чворовић

БРИСЕЛ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

У БРИСЕЛУ се иза затворених врата и даље воде жустре дебате о томе каква треба да буде заједничка преговарачка позиција Ервопске уније према Београду. Како преноси немачки „Дојче веле“, неизвесност прати најављено отварање поглавња 23 и 24, које се очекује највероватније до краја јуна.

 05-dru-srb-novi-uslovi_620x0

Из документа у који је „Дојче веле“ имао увид, наводи се да суседи од Србије траже бољу заштиту мањина, а Немачка најављује да ће остала преговарачка поглавља бити отворена када буде напредовала нормализација односа са Косовом. Такође, како се указује, различите мање или веће захтеве имају Румунија, Бугарска и Мађарска, али и Немачка и Финска.

– Током састанка радне групе Европског савета задужене за питања проширења, представници Немачке су претходне седмице остали на позицији да се преговарачка поглавља могу отварати само уколико дође до даљих помака у нормализацији односа са Косовом – стоји у овом документу. – То, ипак, не важи за већ отворена поглавља 35 и 32, као ни за поглавља 23 и 24, која би требало да буду отворена ускоро.

Указује се такође да ће осталих поглавља Немачка подржати тек „у светлу напретка у затварању преосталих рупа у примени споразума о нормализацији из априла 2013.

Из још једног поверљивог документа, немачког Министарства спољних послова, у који је „Дојче веле“ такође имао увид, наводи се „да Берлин захтева да Београд и Приштина наставе технички дијалог, али и разговоре високих политичких представника, чим се формира српска влада“.

ОДЛУКЕ
– ХОЛАНДИЈА се нада да ће током свог председавања ЕУ, које истиче крајем јуна, бити отворена поглавља 23 и 24. Ипак, државе чланице доносе коначну одлуку о томе – поручио је недавно за „Новости“ портпарол холандског председништва ЕУ Дирк Јан Фермеј.

Извор „Новости“ из Европског савета појашњава да ће захтева увек бити све док трају преговори и да ће Србија, у сваком случају, морати у потпуности да се усагласи с европским тековинама, укључујући и пуна права мањина или независност правосуђа.

– А то је дугачак процес. Важно је да су се све земље сложиле да поглавља 23 и 24 буду отворена. Уколико се постигне сагласност, различите примедбе престоница биће унете као мерила која ће Србија морати да испуни до затварања одређених поглавља – каже наш саговорник.

Оно што би сада, евентуално, могло да поремети практично већ постигнут договор о отварању наведених поглавља, нису ни мањине, ни правосуђе, већ недавни негативни извештај Сержа Брамерца. Земље чланице тим поводом могу да реагују на нивоу радне групе, на састанцима амбасадора или на самом министарском састанку предвиђеном за 20. и 21. јун у Луксембургу.

Иначе, у радној групи задуженој за проширење седе представници Европске комисије и свих чланица. Из протокола се види да хрватски представник није више имао посебних примедаба, али су зато представници Мађарске, Румуније и Бугарске нагласили значај мониторинга и затражили да Брисел проверава да ли ће се Србија држати задатих рокова за испуњавање акционог плана.

ИЗБОРИ
БЕРЛИН, како наводи „Дојче веле“, инсистира и да се европска преговарачка позиција прошири тако да се помену и „забрињавајући“ гласови током српске предизборне кампање. Према ставу немачких дипломата, пречесто су у први план током дебате истицани „национални интереси Србије на Косову и у Републици Српској“, а премало се говорило о „амбицијама за приступ ЕУ“.

Став Румуније је да Брисел од Србије мора јасније да тражи боље омогућавање верских служби на језику мањина.

Чини се, ипак, наводи „Дојче веле“, да у овој фази неће бити даљих затезања ни блокада, јер је став Европске комисије о румунском захтеву да је акциони план Србије о заштити мањина довољан, односно да не треба тражити више, јер су испуњени стандарди Оквирног споразума за заштиту националних мањина Савета Европе.

Тај документ је усвојен 1995. а Србија га је потписала 2001. године. На примедбе да треба строго контролисати темпо којим Београд испуњава оно што је зацртано у акционом плану за поглавља 23 и 24, у Европској комисији наводе да је „квалитет важнији од брзине“.

ХЕЛСИНКИ ЗА НЕЗАВИСНО ПРАВОСУЂЕ

ИЗ документа радне групе Европског савета задужене за питања проширења произлази да је посебно представник Финске нагласио значај независног правосуђа, примереног трајања процеса, побољшања образовања судија и тужилаца, спровођење акционог плана за борбу против корупције и побољшања закона о заштити података.

– Хелсинки није тражио да се у заједничку преговарачку позицију сада уводе нови елементи, али ће током преговора инсистирати на побројаним темама – преноси „Дојче веле“.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:609772-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D1%83%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8

4 гласa