Ако је Влада Црне Горе спремна да преусмери 100.000 евра из свог буџета Факултету за црногорски језик и књижевност са Цетиња, а истовремено глатко одбије иницијативу 20 професора државног универзитета и водећих српских интелектуалаца у Црној Гори за оснивање института за српску културу, онда за такво чињење нема друге формулације осим дискриминације. Или што би народ рекао – неком мајка, а неком маћеха.

- Данас у Европи не постоји народ чија се права тако брутално газе као што је то случај са Србима у Црној Гори, каже за „Новости“ председник политичког савета Нове српске демократије Будимир Алексић. – Иако се ради о народу који траје цео миленијум, има своје име и презиме, богату традицију, о чему сведоче бројни историјски списи, данас је изложен тортути режима који преко антисрпске идеологије спроводи насилну асимилацију Срба у националне Црногорце.

Као илустративан пример Алексић наводи управо „последњи чин“ и писмо српских интелектуалаца Министарству науке да им се одбори да оснују национални институт, али не као приватну установу, већ као државну.

- Добили смо одговор у коме пише да законом о буџету нису планирана средства за оснивање института за српску културу у 2015, као ни да ли ће их бити идуће године. Али зато факултет Аднана Чиргића очекује стотину хиљада евра државне помоћи, што заправо најбоље одсликава однос државе према нама и њима. Данас у Црној Гори вуковска и његошевска традиција нису доступне изучавању, док Чиргићево иновативно лингвистичко стваралаштво јесте и то уз приде 100.000 евра, истиче Алексић.

Дискриминација је присутна и према другим српским институцијама попут Митрополије црногорско-приморске, Матице српске, српског језика, српских писаца…

- Актуелна власт цркву посматра или као средство притиска или као објекат манипулације, тако да се од те власти не може очекивати да јемчи и подстиче верске слободе и права. Поштовање верских слобода подразумева неутралност, која се испољава кроз одвојеност цркве и државе. Колико је у томе држава „одмакла“ говори податак да се приликом расподеле средстава верским заједницама више довија НВО „ЦПЦ“ него све друге. Тако се јавно дискриминише више од 70 одсто грађана верника и поштовалаца СПЦ. Удружење српских писаца Црне Горе и Херцеговине не добија ни једног цента, а траје осам година и издаје часопис „Српски југ“. Више помоћи добијају Роми, Ашкалије и Египћани којима се штампају књиге на њиховим матерњим језицима. Они имају своје букваре, за разлику од нас Срба који се у црногорским уџбеницима историје за основну и средњу школу третирају као рушилачки и реметилачки фактор и као једини и искључиви кривци за сва лоша дешавања на Балкану у последњих сто година, док наша деца морају да уче азбуку Аднана Чиргића.

На деветој годишњици црногорске државности од мајског референдума 2006. године, Срба и даље нема на директорским местима у школама, вртићима, домовима здравља и болницама. Нема их ни међу запосленима у дипломатско-конзуларним представништвима Црне Горе у иностранству. Срби се дискриминишу и приликом конкурисања и запошљавања у јавном сектору.

НЕКА СЕ ЈАВИ

У управи министарства културе, просвете и науке нема ниједног запосленог Србина! Ако сам погрешио, нека се јави. Волео бих да га видим, каже Будимир Алексић. – Шта рећи ако данас најзначајнији српски интелектуалац из Црне Горе Богољуб Шијаковић, редовни професор државног универзитета, добије отказ упркос томе што је Инспекција рада установила да се ради о повреди закона. Врата су му и даље затворена.

www.novosti.rs/вести/планета.480.html:556910-Србима-ни-мрвице

Прочитај без интернета:
0 гласовa