Служењем парастоса, прислуживањем свијећа за покој душа убијених и полагањем цвијећа код спомен-обиљежја данас је у сребреничком селу Ратковићи обиљежено 25 година од страдања двадесет четворо Срба из овог села.
Сребреница: Ратковићи - помен - Фото: СРНА

Сребреница: Ратковићи – поменФото: СРНА

Парастос је служен код споменика који су својим страдалим сродницима и комшијама подигли преживјели мјештани који су и данас, као и сваке године на данашњи дан, дошли из разних крајева Републике Српске и Србије да одају пошту и покажу да их не заборављају и да чекају правду за злочин који је овдје почињен, а за који још нико није одговарао.

Цвијеће су положиле делегација Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Борачке организације, као и делегација Срба запослених у Скупштини општине.

Обиљежавање сјећања на страдање овог села и његових становника прилика је да се преживјели Ратковићани окупе и друже, барем једном у години, јер још немају услова за повратак будући да им куће нису обновљене и да није изграђен пут до овог села око 40 километара удаљеног од Сребренице.

Јаке муслиманске снаге, у рану зору 21. јуна 1992. године, са више страна су упале у удаљено сребреничко село Ратковиће, убијајући незаштићене цивиле, пљачкајући и палећи све што су затекли.

У овом селу, насељеном малобројним старачким домаћинствима, муслиманска војска свирепо је убијала жене, старце, слијепе и глувонијеме, а потом их спаљивала у њиховим кућама.

Милена Станојевић побјегла је у оближњи шумарак и, захваљујући сумраку и магли, остала жива. На кућном прагу убили су јој мужа Станоја, а оца Обрена Богићевића заклали пред кућом.

Причала је да су пуцали са свих страна. Када су ушли, почели су да кољу, пљачкају и пале све што су стигли. Оне које су затекли у кућама убили су и запалили. Мјештани који су се успјели сакрити слушали су ужасне крике и јауке сродника и комшија које су клали, сјекли и убијали тупим предметима.

Преживјели Срби присјећају се да је ујутро око 4.30 часова почела пуцњава, урликање и лупање неким металним предметима са свих страна око села. Причају како су чули узвике „Алаху, екбер!“ , „Хватај их живе!“, „Кољи редом – не троши муниције!“…

Захваљујући јутарњој магли и добром познавању терена дио становника успио је да се сакрије и спасе од сигурне смрти гледајући скривени у шибљу како муслимански војници чине злодјела по селу.

О томе шта су видјели и чули ријетки преживјели спремни су да свједоче, јер за овај, као и за све остале злочине почињене над Србима у средњем Подрињу нико није кажњен.

Број очевидаца се смањује, јер умиру и питање је да ли ће неко од преживјелих дочекати да Тужилаштво и Суд БиХ процесуирају неког починиоца злочина у Ратковићима да би они испричали како су убијани Срби у овом селу и ко је то учинио.

Мјештани Ратковића не вјерују у правосудне органе БиХ и истичу да починиоце злочина једино може стићи Божија правда.

За ратни злочин над Србима у Ратковићима били су оптужени Ибро Јакубовић и Хусо Салиховић, али их је Окружни суд у Бијељини ослободио образлажући такву одлуку недостатком поузданих доказа да су они починили злочин.

Предсједник сребреничке Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бранислав Васиљевић рекао је Срни да ова организација и преживјели чланови породица убијених из овог села настављају борбу за истину и правду и да никада неће одустати од захтјева да одговарају починиоци злочина над Србима у овом и осталим сребреничким селима.

„Овдје је почињено етничко чишћење и очигледне су геноцидне намјере нападача који су убијали све редом што су стигли те пљачкали и палили и уништавали српску имовину и гробља да би затрли све трагове српског постојања на овом простору и за те злочине нико није одговарао, што је неприхватљиво“, истакао је Васиљевић.

Предсједник сребреничке Борачке организације Гојко Симић указао је на опструкцију Тужилаштва и Суда БиХ када је ријеч о предметима злочина над Србима и оцијенио да је срамота за правосуђе БиХ да за 25 година још није изречена ниједна пресуда за бројне злочине почињене над Србима у сребреничкој општини, гдје су муслиманске снаге почеле етничко чишћење у априлу 1992. године, уништавајући и убијајући све што је српско.

Ратковићи су на данашњи дан 1992. године потпуно спаљени и уништени. Од око 60 кућа и 200 становника у овом селу обновљене су само четири, у којима повремено живи седморо људи. Те куће обновљене су средствима Владе Републике Српске.

Да је ту постојало велико село свједочи још понека зидина која није потпуно зарасла у шибље и остругу, дјелимично обновљено сеоско гробље као и споменик подигнут страдалим мјештанима.

Обиљежавање 25 година од страдања и одавање поште убијеним Ратковићанима организовао је Одбор за обиљежавање значајних датума страдања српског народа Сребренице.

Извор: СРНА

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=258162

0 гласовa