Сваки становник Србије од почетка године до данас појео је око 1,4 килограма лубенице, али не узгојених на српским њивама, већ увозних. До ове рачунице долази се када се количине најслађег поврћа које су у том периоду увезене на наше тржиште поделе по глави становника. Према подацима Управе за царину, на српску трпезу је за само шест и по месеци из иностранства стигло укупно 9.842 тоне бостана, од тога чак 9.495 тона из Грчке, Македоније и Албаније. На списку увозних земаља нашла се чак и далека Нова Каледонија у Тихом океану, одакле је додуше допремљено свега неколико лубеница, односно 66 килограма.

Овакви подаци већ дуже време „боду очи” српским произвођачима. Они верују да лубенице из увоза, које стижу много раније, обарају цену домаћим па често, како тврде, нису у могућности да се носе са таквом конкуренцијом.

Драстична разлика у цени омиљеног производа за време ових летњих врућина приметна је и сада у јеку сезоне на београдским пијацама и у продавницама. За килограм лубенице потребно је издвојити од 15 до чак 50 динара, док се ван Београда могу пазарити за 50 или 100 динара по комаду.

Ова разлика пробудила је „црв сумње” код купаца да ли је бостан који пазаре свеже убрао српски сељак или је претекао из увоза, па се нуди испод цене само да би се продао.

Из Министарства за пољопривреду и заштиту животне средине на то стиже одговoр да су лубенице које се налазе у промету на београдским пијацама и у продавницама пореклом из увоза и из домаће производње. На питање које су од њих квалитетније одговор је да разлика не постоји.

– Јефтине лубенице које се сад продају су из увоза и дају се будзашто само да не пропадну. Оне већ пролазе и ако не буду распродате брзо ће пропасти. На тај начин се аутоматски обара цена и домаћем производу и ствара проблем нашим произвођачима који тешко могу да се носе с тим – каже Слободан Илић, члан УО Асоцијације пољопривредника Србије, напомињући да сав бостан који се на домаћем тржишту појави пре јуна није од српских сељака, већ из иностранства. Илић признаје и да он лубенице једе тек после Светог Илије јер је тада сигуран да су наше.

Слободан Гошић, дугогодишњи бостанџија из Слепчевића код Шапца, ове године засадио је око шест хектара и увелико се прерачунава да ли ће  пословати у минусу или плусу. Већ сада их на велико даје испод цене и то за осам, девет динара по килограму, али је и то узалуд јер купаца нема. Да би му се исплатио рад и уложени труд, каже, требало би да наплаћује 12 динара по килограму.

– Потражња је слаба, а и приноси ће бити мањи јер је неколико хладних дана крајем маја узело свој данак. Услед температурних шокова, корен је пропао и бостан је почео да губи вреже. Те изгореле лубенице се сада дају испод цене и на велико могу да се пазаре и по пет динара за килограм. Бостан је неисплатив ако на уложени динар не зарадиш динар, али никад се не зна шта може да буде у августу и до краја сезоне – оптимиста је Гошић, напомињући да просечни принос лубеница по хектару износи око 70 тона.

Да ли је српски бостан бољи, слађи и сочнији од иностраног?

– Јесте! Увозне лубенице се због транспорта беру мало „јаче”, пре него што узреле – каже Гошић.

Увозну конкуренцију је, признаје, осетио и на својој кожи прошле године и то у јеку сезоне када му је један од откупљивача отказао куповину, због јефтинијих лубеница из иностранства.

И Евица Михаљевић, из Националне асоцијације воћара и повртара „Плодови Србије”, верује да су јефтине, акцијске лубенице претекле из увоза, а да су оне скупље српске.

– Продавци су вероватно набавили већу количину коју нису успели да распродају, па сад спуштају цене. Ове године прве лубенице на српским њивама стигле су пред крај јуна – каже Михаљевићева додајући да јој лично смета то што се не зна порекло робе која се пазари на пијацама, али и да тешко може да се уђе у траг чак и производима у трговинским радњама.

– Купци морају да се помуче да би пронашли декларацију, јер углавном има по неколико њих. Требало би увести правило да се роба на пијацама декларише, бар „увозни” и „домаћи” производи, а на купцу је да изабере шта ће да купи – поручује она. Михаљевићева истиче и да нема податке о томе на колико се хектара у Србији простиру засади лубенице, јер се то мења из године у годину, пошто је реч о једногодишњој биљци.

Домаће, сремачке….

На питање да ли се на пијацама продају српске или лубенице из увоза, у ЈКП „Београдске пијаце” истичу да се тезге издају и произвођачима и трговцима, и немају податке о томе одакле оне стижу. Подсећају и да квалитет производа на пијачним тезгама контролишу Министарство здравља и Министарство пољопривреде. Продавци лубеница на Бајлонијевој пијаци задовољни су продајом напомињући да су све из домаће радиности, углавном сремске и банатске из Идвора. Цене се крећу од 30 до 50 динара за килограм, али се може пазарити и само половина или четвртина лубенице.

Из трговинског ланца „Делез Србија” поручују да се у њиховим продајним објектима од почетка јула налазе искључиво лубенице са српских њива и да су ове које се сада продају стигле из Срема.

Прочитај без интернета:
1 глас