Буџет Србије ће након првог квартала 2015. године бити у минусу до 30 милијарди динара, тврде у Фискалном савету.

Фискална кретања у прва два месеца 2015. године су, када се уклони дејство привремених чинилаца, у највећој мери у складу са годишњим планом, кажу, у управо објављеном месечном извештају, Фискални савет.

У јануару и фебруару 2015. године је на нивоу опште државе забележен кумулативни суфицит од 4,6 млрд динара. Међутим, иако су фискална кретања наизглед знатно боља у поређењу са истим периодом претходних година, детаљнија анализа чинилаца који су довели до позитивног фискалног резултата у прва два месеца 2015. показује да су стварни фискални токови заправо приближно у складу са годишњим планом за 2015. годину.

– Наиме, изузев смањења плата и пензија као трајне мере фискалне консолидације, која је и дала очекиване и планиране уштеде, већина осталих чиниоца привремено је побољшала стање јавних финансија на почетку године без утицаја на укупан годишњи резултат. На страни прихода забележен је снажан раст непореских прихода.

У питању су углавном уплате дивиденди јавних и државних предузећа, која је исплаћена раније него што је било уобичајено у претходним годинама. Будући да не постоје индиције да би укупан износ непореских прихода могао премашити план, приходи од дивиденди највероватније су само пребачени из последњег квартала , када су обично уплаћивани претходних година, на почетак године, објашњавају у Фискалном савету.

На страни расхода, уштеде су остварене захваљујући неефикасном извршењу капиталних расхода, али уз јасне најаве Владе да ће све препреке за ефикасно спровођење јавних инвестиција бити отклоњене у најкраћем року, па Савет, како се каже, „очекује да ће буџетирана средства заиста бити потрошена већим расходима до краја године“.

– Једино би мере за сузбијање сиве економије могле заиста допринети смањењу планираног дефицита у 2015. години у односу на план, али то побољшање није толико велико, а позитивни наговештаји који постоје у прва два месеца 2015. године тек морају да се потврде и у преосталом делу године.

Поуздану оцену одрживости доброг тренда у буџету биће, кажу у Фискалном савету, могуће дати тек за неколико месеци када буду доступни неопходни макроекономски подаци. Такође, реализација неких мера фискалне консолидације које би требало да донесу важне уштеде и кључни су делови програма са ММФ-ом (рационализација запослености у јавном сектору и реформе Железница, ЕПС-а, петрохемијског комплекса и Србијагаса итд.) још увек није извесна.

– Стога, чак и уколико би се прикупили нешто већи приходи по основу сузбијања сиве економије сматрамо да би то требало да буде резерва у случају проклизавања у спровођењу преосталих реформских мера. Притом, у споразуму са ММФ-ом је и дефинисано да се евентуално већи приходи превасходно користе за смањење фискалног дефицита и јавног дуга, а уколико се створи фискални простор вишак прихода би се могао употребити и за јавне инвестиције – закључују у Фискалном савету.

Г. Булатовић, Блиц

www.srbijadanas.net/srpski-budzet-u-minusu-30-milijardi-dinara/

0 гласовa