Електротехничар Владимир Момиров из Београда преживео пад с бандере високе девет метара и остао инвалид. Тужио фирму док је његов данашњи адвокат још био студент

 Владимир Момиров пао из корпе пре четврт века Фото Н. Скендерија

СЛУЧАЈ Владимира Момирова из Београда по много чему ће остати упамћен: осим што је био први електротехничар у Србији који је пао с бандере високе девет метара и – преживео, његов судски спор један је од најдужих у Србији. Не само да траје пуних 26 година, већ је недавно, после више од четврт века, враћен на почетак! У судским ходницима овај предмет се већ прославио као „случај Момиров“.

– За ЕДБ сам радио преко студентске задруге, у земунском одсеку – сећа се Момиров. – Био је 30. јул 1990. Мењали смо лампе на бандерама. Колега је грешком искључио хидраулику и кренуо, а ја сам био и даље горе, у корпи. Закачио сам се за телефонски далековод и пао на земљу. Кабл ми је сљуштио комплетну кожу с груди, имао сам потрес мозга, разбијену главу, поломљену чашицу на десном колену. Кад сам се пробудио нисам имао ниједан нокат на шакама.

Владимир је имао три операције колена, у којем данас има имплант, и остао ивалид 23 одсто. То му се десило у напону снаге, са 24 године. Никада више није могао да се запосли у струци, а његова породица свих ових година преживљавала је тако што је поправљао шпорете и бојлере по кућама. Будући да је за ЕДБ радио преко омладинске задруге, није имао право на инвалидску пензију. Није му преостало ништа друго него да тужи своју фирму.

Спор за накнаду штете је почео пред Основним судом удруженог рада (!) у Београду, 2. новембра 1990. Пикантерија је да је у то време његов данашњи адвокат Тихомир Хрњак био још студент. „Предмет Момиров“ селио се чешће него сам Владимир. После укидања судова удруженог рада, пребацују га у Трећи општински суд, после реорганизације мреже судова прелази у надлежност Првог основног суда, у Устаничкој улици, а на крају иде у парнично одељење Првог суда, на Нови Београд.

И ДАЉЕ ВЕРУЈЕ СУДУ БЕЗ обзира на све што ми се десило, и даље имам поверења у суд и хоћу да покажем својој деци да треба да га поштују. Неко би одавно дигао руке, али ја настављам да се борим, поручује Владимир Момиров.

– Предмет је седам пута пресуђиван у корист Владимира, али још није правоснажно окончан – каже Хрњак. – ЕДБ се жалио на сваку одлуку и сада Апелациони суд, уместо да пресуди, што му дозвољава Закон о парничном поступку, предмет враћа на почетак, основном суду!

С обзиром на то да извештачена накнада штете за инвалиднину и неисплаћене плате за 26 година износи 22 милиона динара, основни суд се прогласио стварно ненадлежним и послао предмет Вишем суду. Тако је „игранка“ настављена.

А, да је све време нормално радио, Момиров би имао у ЕПС данас плату 86.000 динара. Уместо да зарађује, он је позајмљивао новац да би могао да плати вештачења. Укупно 10!

Незадовољан одлуком апелације, Хрњак ће покренути пред Уставним судом поступак за оцену повреде права на правично суђење:

– Није правично да Владимир сада, само зато што Апелациони суд није имао храбрости мериторно да пресуди, пролази све из почетка. Неки сведоци су се у међувремену разболели, неки умрли. Питамо се да ли би све било другачије да је био склон корупцији. Овај случај ће студенти учити као преседан у правосуђу.

СРАМОТА ИЗ ФИРМЕ

ОДБРАНУ Момирова посебно погађа однос правне службе Електродистрибуције, која је у званичном поднеску суду навела: „Што се тиче самог наружења, ожиљак се налази на колену тужиоца, а он је мушког пола, живи у Београду где је континентална клима и где се током целе године носе дугачке панталоне, и професија му је таква да не захтева излагање погледима (као код манекена, глумца или балетана)…“ Овакве коментаре оценили су као малициозне и увредљиве у односу на једног инвалида.

извор: www.novosti.rs/

0 гласовa