НОВИ САД – На данашњи дан 1942. године српског сликара Саву Шумановића, мајстора пејзажа, актова и мртве природе, усташе су стрељале у Сремској Митровици у Другом светском рату, после зверског мучења. Дуго је живео у Паризу, а од 1930. у Шиду. Његове велике композиције „Доручак на трави“ и „Пијана лађа“ спадају међу најзначајнија дела српског модерног сликарства. Најзначајнија његова дела налазе у Народном музеју у Београду, збирци Павла Бељанског у Новом Саду и у галерији „Сава Шумановић“ у Шиду.

Данас је недеља, 30. август 2015. До краја године има 123 дана.

30. п. н. е. - Египатска краљица Клеопатра VII убила се пошто су снаге Октавијана Августа потукле трупе њеног мужа, римског војсковође Марка Антонија. На престо је дошла у 17. години, 51. пре нове ере, и владала је с малолетним братом Птоломејем XIII, за којег је била удата (по старој египатској владарској традицији). Њу је потом с престола оборио брат-муж, а власт јој је вратио освајач Египта римски војсковођа Гај Јулије Цезар. Тада је владала с другим малолетним братом Птоломејем XИВ, чија је такође била жена, али и Цезарова љубавница – са њим је имала сина Цезариона. Кад је у Египат дошао Марко Антоније придобила је и њега и успела је да обезбеди власт за своје синове.

1483 – Умро је француски краљ Луј XI, који је током владавине од 1461. окончао уједињење Француске.

1489 – Рођен је италијански сликар Антонио Алегри да Коређо. Његове теме су најчешће биле религиозне и митолошке. Сликарски приступ му је најчешће био сензуалан и декоративан, са осећајем за односе светло-тамно. Дела: фреске у цркви Светог Јована у Парми, слике „Мистично венчање Свете Катарине“, „Јупитер и Антиопа“, „Леда“, „Богородица са Светим Ђорђем“.

1748 - Рођен је француски сликар Жак Луј Давид, оснивач и главни представник класицизма, члан Конвента и дворски сликар Наполеона I. Радио је историјске композиције и портрете. Васпитаван на античким узорима био је виртуозан цртач и сјајан портретиста. Дела: „Заклетва Хорација“, „Наполеоново крунисање“, „Породица Жерар“, „Убијени Мара“, „Госпођа Рекамје“.

1757 – Руска армија је у Седмогодишњем рату, под командом маршала Степана Апраксина, поразила пруске трупе у бици код Грос Јегерсдорфа.

1797 - Рођена је енглеска књижевница Мери Волстоункрафт Шели, супруга песника Персија Биша Шелија, највише позната по роману „Франкенштајн или модерни Прометеј“, писаним у духу „готских“ прича (хорор). Остала дела: романи „Последњи човек“, „Лодор“.

1831 – Рођен је српски композитор, пијаниста и хоровођа Корнелије Станковић, оснивач новог националног правца у српској музици. Записивао је и хармонизовао српско црквено појање. Рођен је у древној породици будимских Срба. Школовао се у Араду, Сегедину, Пешти, а у Бечу је студирао композицију. У Сремским Карловцима проучавао је и бележио усменом традицијом сачувано српско црквено појање. Био је хоровођа Београдског певачког друштва. Допринео је да се за српску музику заинтересују страни композитори, посебно руски, укључујући Чајковског („Српски марш“, данас познат као „Словенски“) и Николаја Римског-Корсакова („Фантазија на српске теме“). Дела: „Православно црквено појање у српскога народа“, шест свезака „Српских народних песама“, које је хармонизовао за хор, за глас и клавир, или само за клавир. Његови посмртни остаци пренети су из Будимпеште, где је умро 1865, фебруара 1949. у Алеју великана на Новом гробљу у Београду.

1871 - Рођен је новозеландски физичар Ернест Ратерфорд, добитник Нобелове награде за хемију 1908, један од утемељивача модерне атомске теорије. Од 1898. до 1907. био је универзитетски професор у Монтреалу, потом у Манчестеру до 1919. и до смрти 1937. у Кембриџу, где је био и директор лабораторије „Кевендиш“. Највише се бавио природом радиоактивности и фундаменталним истраживањима у тој области, откривши три типа радијације, које је означио као алфа, бета и гама зраке. Бомбардујући фолију злата алфа зрацима, 1906. је открио постојање снажно наелектрисаног атомског језгра које је назвао нуклеус, а заједно с немачким физичарем Хансом Гајгером открио је да алфа зраци садрже позитивно наелектрисане атоме хелијума.

1914 - Немачка Осма армија под командом генерала Паула фон Хинденбурга потукла је у Првом светском рату код Таненберга (данас северна Пољска, тада Источна Пруска) после петодневних борби, Другу руску армију генерала Александра Самсонова, која је изгубила најмање 30.000 људи. Тиме је заустављено напредовање Руса ка Пруској, а Самсонов је истог дана извршио самоубиство, али је ангажовање великих немачких снага на том фронту ослабило притисак Немаца на Западном фронту и битно допринело победи Француза на Марни.

1916 - Турска је у Првом светском рату објавила рат Румунији.

1918 – Вођу Октобарске револуције Лењина ранила је у Москви припадница странке Есера Фања Каплан, после чега је бољшевичко вођство завело терор над „контрареволуционарном буржоазијом и њеним агентима“.

1929 - Умро је српски писац из Дубровника Иво Војновић, драмски аутор с веома живим осећањем за сцену, њену визуелност и експресију. Дела: драме „Дубровачка трилогија“, „Еквиноциј“, „Смрт мајке Југовића“, „Госпођа са сунцокретом“, „Лазарово васкрсење“, „Имератриx“, „Машкерате испод купља“.

1935 - Умро је француски писац Анри Барби, пацифист и борац за социјалну правду. Учествовао је у Првом светском рату као добровољац, али се убрзо разочарао, изразивши огорченост у роману „Огањ“ у којем је описао стравичну слику рата и дигао глас у одбрану мира. Тим делом снажно је утицао и на друге литерате у Европи. После рата је као романсијер и публициста наставио да се бори за своје идеје. Остала дела: романи „Пакао“, „Светлост“, збирка песама „Тугованке“.

1940 – У Бечу су завршени разговори представника Немачке, Италије, Румуније и Мађарске („Бечка арбитража“) на којима су Немачка и Италија присилиле Румунију да уступи Бугарској јужну Добруџу, а Мађарској велики део Трансилваније (Ердељ).

1940 - Умро је енглески физичар Џозеф Џон Томсон, председник Краљевског друштва у Лондону, професор Универзитета у Кембриџу, добитник Нобелове награде за физику 1906. Открио је 1897. електрон, такође и атомистичку структуру електрицитета и дао научни основ провођења електрицитета кроз гасове.

1944 – Совјетска армија је у Румунији у Другом светском рату заузела нафтна поља у Плоештију, преотевши од Немаца важан извор снабдевања горивом.

1945 – Јапанске трупе у Хонгконгу, које су ту британску колонију држале под окупацијом током Другог светског рата, предале су се Британцима.

1963 - Између средишта влада Совјетског Савеза и САД лидери тих двеју земаља Никита Хрушчов и Џон Кенеди успоставили су, после кубанске кризе, када је у последњем тренутку избегнут сукоб две тадашње велесиле, директну телефонску линију, названу „црвени телефон“.

1973 – Кенија је забранила лов на слонове као и трговину слоновачом.

1981 – У Техерану су у експлозији подметнуте бомбе погинули председник Ирана Мухамед Али Раџаи и председник владе Мухамед Џавад Бахонар.

1983 – Потпуковник Гијон Блафорд постао је први Американац афричког порекла који је полетео у космос, у саставу петочлане посаде шатла „Челенџер“.

1991 – Совјетска република Азербејџан објавила је независност од Москве и започела је формирање сопствене армије.

1995 – Авиони НАТО започели су серију масовних напада на војне и цивилне циљеве у Републици Српској. У бомбардовањима у којима је коришћена и радиоактивна муниција – изведеним уз објашњење да ће она босанске Србе довести „за преговарачки сто“ – погинуло је више од 100 цивила, а хрватске и муслиманске снаге су, захваљујући помоћи из ваздуха освојиле око 4.000 квадратних километара на западу РС, одакле је избегло више од 170.000 Срба. Првог дана бомбардовања противваздушна одбрана Војске РС оборила је близу Пала француски авион типа „Мираж 2000″ из којег су се два пилота спасла катапултирањем.

1999 – На референдуму у организацији Уједињених нација о статусу Источног Тимора – бивше португалске колоније коју је 1975. окупирала а 1976. анектирала Индонезија – 78,5 одсто становника гласало је за независност. Источни Тимор је потпуно римокатолички за разлику од исламске Индонезије.

2002 – Русија се повукла из последње војне базе на Куби на којој је била присутна од победе Фидела Кастра 1959.

2003 – Умро је амерички глумац Чарлс Бронсон, рудар пре него што је започео каријеру филмског глумца током које је играо у више од 60 филмова, махом играјући авантуристе и људе јаког карактера, спремне да поднесу све у борби за принципе у које верују. Филмови: „Седморица величанствених“, „Дванаест жигосаних“, „Велико бекство“, „Јахач на киши“, „Породица“ „Чатова земља“, „Дивљи коњи“, „Тешка времена“, „Бели бизон“, „Телефон“, „Љубав и меци“, „Било једном на Дивљем западу“.

2006 – Умро је Нагиб Махфуз, египатски писац, добитник Нобелове награде за књижевност. Најпознатији египатски књижевник и интелектуалац добио је Нобелову награду за књижевност 1988. чиме је постао први писац на арапском језику коме је додељено то признање. Написао је око педесетак романа од којих је најпознатија „Каирска трилогија“ у којој говори о развоју Египта кроз причу о три генерације једне породице средње класе.

2006 – Умро амерички глумац Глен Форд, један од великана златног доба Холивуда. Почео је да ради за студио „Колумбија пикчрс“ 1939. Током каријере дуге 53 године, играо је у више од 100 филмова. Светску славу доживео је 1946. године улогом у филму „Гилда“ Чарлса Видора, после којег је Рита Хејворт постала секс симбол. Филмови: „Битка за Мидвеј“, „Велика жега“, „Каубој“, „Караван путује на Запад“, „У 3 и 10 за Јуму“. Награду Златни глобус за најбољу улогу освојио је 1962.

2007 – Умро је српски писац Јован Козомара. Аутор је девет романа, новела и кратких прича из живота Земуна. Дела: „Купање голубова“, „Глуварење у две смене“, „Ноћне магле у Земуну“, „Последњи сведок из Венеције“, „Коприве цветају на Калварији“, „Гардош сав од кише“, „Земунска галерија“, „Ко је ко у Земуну“.

(Танјуг)

www.nspm.rs/hronika/na-danasnji-dan-ustase-streljale-savu-sumanovica-lenjina-ranila-je-u-moskvi-pripadnica-stranke-esera-fanja-kaplan-nato-zapoceo-bombardovanje-vojnih-i-civilnih-ciljeva-u-republici-srpskoj-rodjen-je-kornelije-stankovic.html

Прочитај без интернета:
0 гласовa