Током Хладног рата, небом изнад региона летеле су стотине борбених авиона. Данас, са знатно скромнијим војним буџетима, тек понека држава осмели се на улагање у ловачку авијацију. Србија се, набавком летелица „миг 29“ сврстала у сам врх регионалних снага, уз Румунију и Мађарску.

Ево како, према доступним подацима, изгледа преглед стања војног ваздухопловства у региону уз могућу резерву према „стању на списку“ и ономе што стварно може да обавља пројектоване војне задатке:

Албанија

Албанско ратно ваздухопловство нема борбене авионе, пошто су ресурси серије прастарих „мигова“ одавно истекли, а сиромашна држава ни у једном тренутку није показала амбиције да набави новије.

Албанска

Албанска „пума“

Ратна авијација те државе је, ипак, током протекле године била у жижи интересовања јавности, пошто је понудила на продају шест ловаца Ф-7А, кинеских копија авиона „миг 21“, затим десет „мигова 17“, као и још неколико расходованих авиона и хеликоптера.

У наоружању Албанског ратног ваздухопловства тренутно се налазе 24 хеликоптера, од којих је највише лаких Бо-105, као и један нови „ербасов“ ЕЦ-145.

Други хеликоптер тог типа уништен је у удесу на Скадарском језеру почетком године.

Бугарска

Чекајући повољан тренутак за одлуку о набавци нових ловаца, Бугарска је средином новембра потписала уговор о набавци десет половних руских мотора Климов РД-33 којима би радни век седам „мигова 29“ био продужен. Вредност овог уговора је 51 милион евра.

Чекајући модернизацију

Чекајући модернизацију

Ти мотори, како наводе бугарске Новините, требало је да буду ремонтовани у Пољској за даљих шест милиона евра, али је после силних компликација, тај посао пропао.

Бугарска поседује и 12 јуришних „сухоја 25“, али су од њих, према локалним изворима, за обављање операција спремни свега два или три.

Влада у Софији је, начелно, одобрила набавку осам вишенаменских борбених авиона до 2020. године за 511 милиона евра и још шест до 2023. године, наводе медији у Бугарској.

У конкуренцији је неколико летелица, укључујући и половне Ф-16 који су били у саставу португалског ратног ваздухопловства. У игри су и авиони Ф-16 који су летели за америчко ратно ваздухопловство, половни италијански „тајфуни“, као и нови шведски „грипени“.

Хеликоптерска флота Бугарског ратног ваздухопловства укључује један јуришни Ми-24, четири Ми-17, и шест америчких Бел-206 а очекује се испорука још два оваква хеликоптера.

Румунија

Власти у Букурешту су прве обавиле свеобухватну модернизацију ваздухопловних снага, па су од Португалије купили 12 половних ловаца Ф-16А и Ф-16Б. У Румунију је до сада стигло укупно девет летелица.

Румунски Ф-16

Румунски Ф-16

Преостала три авиона очекују се наредних седмица, наводе румунски медији.

Истовремено, Румунија је у сарадњи са Израелцима модернизовала 48 ловаца „миг 21бис“, како би покушала да их прода земљама чија ратна ваздухопловства имају ниже стандарде. Десет ових летелица, скоро одмах продато је Етиопији.

Румунско ратно ваздухопловство у саставу има и 19 школских авиона ИАР 99, те укупно 63 хеликоптера, од којих већину чине „пуме“ које се у Румунији производе по француској лиценци.

Озбиљна модернизација очекује и четири транспортна „херкулеса“.

Србија

Набавком још шест „мигова 29“, Србија је стала раме уз раме са Мађарском и Румунијом на листу најмоћнијих ратних ваздухопловстава у региону. У наоружању се већ налазе четири старије летелице овог типа, које ће, према најавама, такође проћи кроз озбиљну модернизацију.

Још шест

Још шест „мигова 29“

Осим 10 „мигова 29“, српско ратно ваздухопловство располаже са двадесетак старијих авиона типа „миг 21“ и 17 јуришних „орлова“.

Хеликоптерску флоту чини осам летелица Ми-8, три Ми-17, укључујући и два које је Русија испоручила средином године. Наручена су још четири хеликоптера овог типа.

Србија располаже и са 23 тренажна „супер галеба“, као и 14 авиона „ласта 95“.

Хрватска

Као и још неколико држава, и Хрватска је одлучила да озбиљном модернизацијом „мигова 21бис“ „премости“ време до коначне одлуке о набавци нових ловаца, па је у Украјину послала своје летелице на ремонт. У тој држави купила је још пет летелица тог типа.

Хрватски

Хрватски „мигови“

Средином 2015. године, ти авиони су „прошли“ технички преглед и били спремни за борбене задатке, како је саопштило хрватско министарство одбране.

Осам месеци касније, Хрватско ратно ваздухопловство остало је са свега три оперативна авиона, док је пет повучено из употребе, а земљу је тресао озбиљан политички и корупционашки скандал, пошто се испоставило да Загреб у Украјини није добио оно што је платио.

Хрватски Јутарњи лист је тада писао да су „мигови“ „склепани“ тако што су на бугарски труп залепљена крила авиона из Алжира, док резервоари за гориво потичу са авиона из састава бившег СССР-а. Да ствар буде компликованија, Бугарска је претходно званичницима НАТО предала документацију о уништавању комплетне флоте авиона „миг 21“.

Хрватска авијација има у саставу и шест противпожарних „канадера“, 17 „пилатуса“ ПЦ-9м, док је недавно стигло 16 лаких извиђачких хеликоптера „кајова вориора“. Ти хеликоптери су поклон из САД, а ремонт је платила Хрватска.

Хрватска још на располагању има хеликоптере Ми-8 и Ми-17.

Босна и Херцеговина

Попут Албаније, ни БиХ нема намеру да се наоружава борбеним авионима, али је у плану набавка 12 нових „еурокоптера“ Ас-332 „супер пума“ вредних 300 милона евра. Како пишу медији у БиХ, ти хеликоптери требало би да буду набављени до 2025. године.

Док не стигну

Док не стигну „супер пуме“

Ваздухопловство БиХ на располагању има пет хеликоптера Бел УХ-1Х, девет „газела“ и осам летелица Ми-8.

Црна Гора

И власти у Подгорици су, својевремено, одлучиле да конзервирају или расходују већину летелица које су после осамостаљења те државе остале на аеродрому Голубовци.

Почетком године, власти у Подгорици су одлучиле да продају те авионе, надајући се да на тржишту постоји интерес за куповину четири „супер галеба“, три „утве-75“, као и резервних делова, алата, мотора и остале опреме.

Црна Гора, стратешки окренута хеликоптерима

Црна Гора, стратешки окренута хеликоптерима

Стратешки, Црна Гора је предност дала хеликоптерским снагама у односу на авионе. Суштински, Црна Гора на располагању има 11 „газела“, али већину очекује озбиљан ремонт.

Словенија

Словенија је још једна држава у региону која нема потребу за ратним ваздухопловством, па на располагању има девет школских „пилатуса“ ПЦ-9М, пошто је прошле године продала два. У случају потребе они могу обављати и борбене задатке.

Срж словеначког ваздухопловства чине хеликоптери, и то по четири „Џет ренџера“ и „кугара“, као и осам вишенаменских Бел-412.

Словеначки

Словеначки „пилатус П-9“

Заштиту словеначког ваздушног простора обављају Мађари са својим „грипенима“.

Мађарска

Са укупно 14 половних шведских „грипена“, мађарско ратно ваздухопловство сматра се најопремљенијим у региону. Те летелице су у Мађарску стигле 2006. године и носе ознаку ХУ, а у суштини представљају мешавину две подваријаанте те летелице.

Две од тих летелица су тренажни двоседи, а Будимпешта их је изнајмила на 20 година, с тим да по истеку уговора постаје власник летелица.

Мађарска се спрема и за набавку транспортних авиона, како би се решила четири „антонова“ Ан-26.

Сви

Сви „грипени“ на једном месту

Посебан проблем за Мађаре представља флота хеликоптера, у чијем се оперативном саставу налазе свега две летелице Ми-8т, које је Будимпешти својевремено, поклонила Финска, четири исправна Ми-17, те два јуришна Ми-24П.

Према различитим изворима, Мађари су о набавци нових хеликоптера преговарали и са Русима и са Американцима, али су оба плана, из различитих разлога, пропала. Будимпешта је вољна да на нове хеликоптере потроши око 490 милиона долара.

Како би некако „премостили“ овај проблем, Мађари су средином године са Русима договорили ремонт пет хеликоптера Ми-17.

Македонија

Осим током албанске побуне 2001. године, македонско ратно ваздухопловство ни једног тренутка није представљало озбиљну ваздушну снагу. Према македонским изворима, тренутно су оперативна свега два јуришна Ми-24 и два транспортна Ми-8, који су пре неколико година ремонтовани у Израелу.

Употребљив је и један УХ-1Х, који је, међутим „заробљен“ у Грчкој због компликација везаних за плаћаање сервисирања те летелице.

Македонија је, током сукоба 2001. године, набавила четири јуришна авиона Су-25, који су учествовали у неколико борбених акција у околини Скопља, али су после потписивања Охридској споразума касније те године, остављени да труну поред писте аеродрома Петровец.

0 гласовa