Косово није тема Поглавља 35 и ми кроз преговоре о чланству у Европској унији не преговарамо о статусу Косова, каже за Тањуг шефица преговарачког тима у бриселском дијалогу Тања Мишчевић, али наглашава да је прецизно дато да је коначни циљ тог поглавља свеобухватна нормализација односа Београда и Приштине.

 

 

 

Додаје, међутим, да се такво поглавље први пут и на тај начин појављује у преговорима о чланству, односно да га није имала ниједна друга држава.

Ниједна држава није на тај начин преговарала последње поглавље које је у нашем случају и политичко поглавље, каже Мишчевић и објашњава: „Дакле, није овде тема Косово, ми кроз преговоре о чланству не преговарамо о статусу Косова, за процес нормализације постоји дијалог и он никако није замењен Поглављем 35, али у дијалогу о нормализацији не учествују државе чланице, и овај начин да прате шта се у дијалогу и имплементацији догађа јесте управо креирање читаве структуре кроз Поглавље 35“.

Дијалог о нормализацији

Другим речима, објашњава Мишчевић, дијалог о нормализацији се одвија под покровитељством европске спољнополитичке службе, и та је слузба, односно шефица европске дипломатије Федерика Могерини, задужена да чланице информише о напретку и проблемима у дијалогу, као и о имплементацији , а онда, додаје, кроз Поглавље 35 државе чланице кажу – ово је довољно да Србија настави даље у преговорима о свим осталим поглављима.

На питање како објаснити да се Поглавље 35 од почетак преговора помиње као најтеже и нама најкомпликованије, те да ће оно бити последње затворено а да ће све прете бити присутно, Мишчевић каже да ниједно друго поглавље нисмо могли отворити док за 35 нисмо постигли довољну меру имплементације Бриселског споразума.

Подсећа да је то било децембра 2015, да смо две године на то чекали и да нећемо моћи да завршимо преговоре ако оно што је услов из преговарачког оквира заиста не испунимо.

Контролно поглавље

– У самом Преговарачком оквиру, у оквиру који смо добили кад смо добили преговоре, пише да је ово поглавље контролно, и није једино такво, исто важи и за Поглавље 23 о владавини права и 24. Дакле ништа се не отвара пре тога, ништа се не затвара после тога, а ако ту има проблема заустављају се преговори – наводи Мишчервић.

Наглашава, међутим, да је у Поглављу 35 веома прецизно дато шта је коначни циљ, а то је, понавља, договор о свеобухватној нормализацији односа.

– А сад шта је свеобухватна нормализација није дефинисано, остављено је да кроз ток дијалог буде дефинисано и то је једно од отворених питања – примећује шефица преговарачког тима Београда.

На опаску да је нормално да две стране стране различито тумаче шта значи свеобухватна нормализација, а да није јасно какав је ту став ЕУ, Мишчевић каже да је, напротив, сасвим јасан став Уније, а то је да нема разговора о статусу.

Подсећа при томе да пет држава чланица и даље не признаје проглашење независности и да су у томе врло чврстео, због чега, како каже, ЕУ и не може то да тражи или да на такав начин испоставља рачуне.

Шта су теме дијалога

– Али тражи свеобухватну нормализацију зарад нормалног живота и ту има пуно наше разумевање, ми то мислимо од самог почетка, али не постоји исто тако разумевање Приштине – примећује Мишчевић.

У том смислу и позив на унутрасњи дијалог о Косову схвата као покушај дефинисања нашег става о томе шта је свеобухватна нормализација и подсећа да смо у оквиру преговора, кад смо представљали планове за Поглавље 35 и како ће оно изгледати, јануара 2014, представили шта видимо као теме за наставак дијалога.

– У том моменту смо имали готову причу о бриселском дијалогу, он је већ био потписан и почела је лагано имплементација, а ми смо онда представили теме попут имовине, несталих, заштите културног и црквеног наслеђа, о чему ниакд није постигнута сагласност с Приштином, али смо зато могли видети једностране потезе Приштине као што је било једнострано проглашење да је сва имовина на територији КиМ заправо косовска имовина – наводи Мишчевић и додаке да је то дијаметрално супротно од наше идеје да се седне и разговара.

Упитана да ли смо „неравноправни“ с обзиром да Приштина нема поглавље 35 и захтеве сличне онима испостављеним у њему, Мишчевић каже да то није тачно, те да је Приштина добила Споразум о стабилизацији и придруживању, који је сасвим другачији од нашег, али да он има исту такву клаузулу, само је питање колико је Приштина заинтересована за своје европске интеграције.

– То је већ питање за Приштину – закључује Мишчевић.

Мерљив напредак

Коначно, на питање може ли се десити да нам, кад све што се тражи у Поглављу 35 испунимо, кажу да ипак нисмо „дорасли“ чланству, Мишчевић подсећа да паралелно с овим тешким политичким питањем нормализације иде и подједнако тешко питање реформе владавине права, које није једноставно, али, што је важно, зависи само од нас, за разлику од 35 које зависи и од других страна.

– Има ту пуно области које захтевају огроман напредак и свесни смо да су то озбиљна питања. Тренутно завршавамо елементе за нови извештај који ће бити представље у новембру, али има пуно важних питања за унутрашњу реформу Србије – и за пословно окрузње, напредак региона, сарадњу у региону, за признавање квалификација, кретање радне снаге… У свим тим се областима мора постићи напредак -напомиње Мишчевић, али, примећује, за разлику од политичких питања овде је мерљив напредак.

Она закључује да, кад достигнете стандард и можете да га имплементирате, онда можете да процењујете домете, а то може и ЕУ.

www.blic.rs/vesti/politika/sta-srbiju-ceka-u-pregovorima-o-poglavlju-koje-nijedna-drzava-do-sada-nije-imala/kgwts8w

2 гласa