Вашингтон – Амерички војници су током рата у Ираку били изложени „канцерогеним и отровним хемикалијама”, признали су Пентагон и ЦИА после интензивног писања „Њујорк тајмса” о томе да влада чак и од тешко оболелих ветерана скрива истину, одбијајући да им пружи одговарајућу медицинску негу.

Након прошлогодишњих великих истраживачких текстова томе да су трупе САД биле у додиру са хемијским оружјем током инвазије 2003, војска и обавештајна агенција наредиле су истрагу, али су резултате држале у тајности све док угледни дневник поново није извршио притисак. Коначно, пре неколико дана, влада је обелоданила да су Американци у Ираку имали блиски сусрет са супстанцама које изазивају рак и друге болести.

Државни извештај се односи само на око двадесет војника који су без гас-маски и друге заштите уклањали бурад са једном врстом ракетног горива, а које је током тумбања почело да цури и моментално код трупа изазвало несвестицу, обамрлост и конфузију. То је тек део истине о ономе са чим су се Американци сусретали током првих месеци окупације Ирака. Влада није открила ни све детаље овог догађаја, а камоли цео мозаик. Још око 600 ветерана ирачког рата верује да је дошло у контакт са хемијским оружјем јер имају симптоме као што су главобоља и губитак памћења, који се обично повезују са деловањем нервних гасова.

Када је реч о војницима изложеним опасном ракетном гориву, они нису знали чиме рукују, нити је команда нешто преузела да их заштити. Данас схватају да су удисали испарења која могу да изазову и смрт, а у лакшим случајевима слабост и дезоријентисаност, али тада нису имали појма, јер нико није хтео да им каже због чега су обамрли и откуд им опекотине. Не зна се шта је у сведочењу ветерана невероватније: то да су америчке трупе уклањале ирачко оружје без поштовања одређених процедура или то што су лекари и официри говорили војницима да им није ништа и да саборцима, новинарима и породици не смеју да причају о искуству са сумњивим материјама.

Влада је више од десет година игнорисала жалбе некадашњих војника који су оболевали од рака или почели да пате од мигрене. Многи су пријављивали последице деловања хемијског оружја, али нису успевали да сазнају шта их је отровало. Пентагон им је све време говорио да је то државна тајна. Тек после прошлогодишњих новинских чланака, администрација је обелоданила да постоји реална могућност тровања хемикалијама и позвала ветеране да дођу на испитивање.

„Влада је, без сумње, знала за отрове, али није обавестила трупе нити их је лечила, још је тај податак од њих крила више од десет година”, каже некадашњи војник Денис Марчело, који се од 2009. године безуспешно позивао на Закон о доступности информација да би сазнао са чим је имао посла у Ираку.

Он и његови саборци откривају да су у земљи коју су окупирали почели да склањају арсенал поражене домаће војске, а да често нису имали ни преводиоца који би им прочитао упозорења о убитачном садржају складишта. Учесници операције која је поменута у државном извештају откривају да никада нису сазнали шта је било са садржајем који су уклањали јер је акција до данас остала војна тајна.

„Где су танкери завршили? Ко их је узео? Како су уклоњени? Зашто је све то тајна операција”, пита се Марчело.

Питање на које је још теже одговорити јесте шта је све то значило за ирачке цивиле. Да ли су они били изложени оружју, углавном заосталом из ирачко-иранског рата, па поново „извађеном” после напада Американаца? Да ли је нешто од оружја забрањеног по међународним конвенцијама пало шака милитантима из Исламске државе?

Џорџ Буш је напао Ирак тврдећи да Садам Хусеин поседује оружје за масовно уништење. Огромне количине биолошког, хемијског, нуклеарног и радиоактивног арсенала којим је ЦИА плашила америчку јавност никада нису пронађене. Последња сведочења јуришника на Багдад потврђују да је Пентагон, штитећи америчке цивиле од непостојећег Садамовог оружја за масовно уништење, пропустио да своје упосленике заштити од оружја које је у Ираку стварно пронашао.

Ј. Стевановић / Политика

www.vaseljenska.com/svet/sta-su-sad-uradile-sa-sadamovim-hemijskim-oruzjem/

Прочитај без интернета:
1 глас