АТИНА – Грчка и њени повериоци договорили су фискалне циљеве који су услов за исплату трећег пакета помоћи, а листа реформи, према прегледу који је сачинио Ројтерс, укључује примарни буџетски дефицит од 0,25 одсто БДП-а још ове године, а од наредне године надаље се захтева примарни буџетски суфицит.

За идућу годину предвиђен је примарни буџетски суфицит од 0,5 одсто, затим од 1,75 одсто у 2017, и од 3,5 одсто у 2018.

Атина и њени међународни кредитори постигли су јутрос, након маратонских преговора, договор о трећем пакету финансијске помоћи вредном до 86 милијарди евра, који ће Грчкој омогућити да избегне банкрот и остане у еврозони.

Како преноси Ројтерс, Атина и кредитори сагласили су се да ће привредни раст Грчке остати негативан ове и идуће године (-2,1 одсто, односно -2,3 процента), да би се 2017. вратио у позитивну зону и износио 2,3 одсто.

Мере које ће Атина морати да покрене пре него што јој буде одобрена прва транша кредита помоћи би, како се очекује, могле укључивати нове законе о ненаплативим зајмовима у банкама, дерегулацију тржишта природног гаса и оснивање инвестиционог фонда, који би имао за циљ да прикупи 50 милијарди евра од приватизације, од чега би три четвртине биле употребљене за докапитализацију банака и смањење јавног дуга.

Поред тога, Атина треба да укине пореске олакшице које одобрава пољопривредницима који добијају субвенције на гориво, да пооштри прописе о отплати дуговања за појединце који касне са плаћањем пореза, као и да подигне солидарни порез који се наплаћује грађанима који зарађују од 50.000 до 100.000 евра годишње са четири на шест одсто.

Грчка је у јулу већ спровела низ мера, укључујући поједностављење стопе пореза на додату вредност, смањење пензија, обезбеђивање независности националног Завода за статистику, реформу правосудног система и усвајање европске банкарске регулације о спасу банака средствима њихових акционара, која ступа на снагу 1. јануара 2016.

Грчки министар финансија Еуклид Цакалотос рекао је новинарима у Атини након састанка са кредиторима да су остала два или три мања детаља о којима је потребно још разговарати, али да је највећи део питања решен.

Званичници Грчке наводе да очекују да ће парламент ратификовати споразум данас или сутра, а да ће га министри финансија еврозоне одобрити у петак, што би омогућило да прва транша помоћи буде исплаћена до 20. августа, када Грчка треба да врати дуг од 3,2 милијарде евра Европској централној банци.

Једна од спорних тачака у преговорима било је смањење планине ненаплативих зајмова. Атина је желела да креира такозвану лошу банку, док су кредитори инсистирали да ти зајмови буду груписани и продати инвестиционим фондовима који улажу у хартије од вредности. Још увек није јасно како је то питање решено, наводи неименовани званичник.

ЦИПРАС САЗВАО ВАНРЕДНУ СЕДНИЦУ ПАРЛАМЕНТА ЗБОГ ПАКЕТА ПОМОЋИ

Грчки премијер Алексис Ципрас сазвао је ванредну седницу парламента како би обезбедио да трећи пакет помоћи тој земљи, вредан око 85 милијарди евра, буде усвојен до четвртка, саопштила је влада у Атини.

У писму упућеном председнику парламента, Ципрас је навео како жели да нацрт закона о пакету помоћи буде поднесен касније данас како би могао да буде подељен посланицима, а затим да се о њему расправља сутра и потом гласа у четвртак, пренео је Ројтерс.

„Кључна природа ситуације захтева хитно заседање парламента како би споразум био одобрен и тиме омогућена исплата прве рате помоћи“, наводи се у Ципрасовом писму.

www.novosti.rs/вести/планета.479.html:561983-Ципрас-сазвао-ванредну-седницу-парламента-Шта-све-кредитори-траже-од-Грчке-у-замену-за-новац

Прочитај без интернета:
0 гласовa