Београд – Хвали Европу, чувај главу. Овако би се могла оценити недавна одлука Министарства пољопривреде да се дозвољава закопавање угинулих животиња. Иако се наша земља обавезала и прихватила европска правила за нешкодљиво уклањање животињског отпада, недостатак постројења и затварање модерне белгијске кафилерије у Инђији натерали су надлежне да се врате на старо и да се мртве животиње уништавају као некад – закопавањем. Разлог је све више отпада, који нема где да се уклони, а пошто се ближи топлије време, због страха од зараза, одобрена је старинска метода.

Лешеви ће бити затрпавани на сточним гробљима, у јамама или на самом месту где су пронађени. Ову одлуку донело је Министарство пољопривреде, а мере се примењују само у „ванредним околностима“ када постојећи капацитети кафилерије не могу да ту количину сировине обраде. Откад је белгијска фирма „Енерго-зелена“ затворила своја врата, угинуле животиње недељама су се распадале на газдинствима, док, због пребукираности, не би биле уништене у сомборској кафилерији.

„Оваква мера донета је како би се обезбедило законито уклањање лешева у случајевима хаварија или нечег сличног“, кажу у Министарству пољопривреде.

„Део обавеза уклањања угинулих животиња је и у надлежности локалне самоуправе. Оне општине које имају изграђене објекте за сакупљање лешева, у складу са законом, то ће ту и радити. Сви остали ће, у складу са правилником, сакупљати лешеве животиња и закопати их на месту које одреде као безбедно. Све ће се обављати под надзором ветеринарске инспекције.“

Да „Енерго-зелена“ није ставила катанац у браву, држава не би морала поново да „оживљава“ уништену и угашену кафилерију у Ћуприји „Напредак“, коју су „убили“ – дугови. Тек када је почео да се нагомилава животињски отпад, започето је поновно сређивање ове кафилерије. Укључени су струја и телефон. Како смо сазнали, пре два дана почела је и пробна производња – прерада кланичног отпада. Наиме, специјалним возилом из Индустрије меса „Јухор“ довезено је осам тона отпада, и уколико све фазе производње буду у реду, већ за викенд би могла да крене редовна производња.

„У ходу отклањамо мање недостатке, будући да кафилерија није радила скоро годину дана“, испричао је Ђорђе Стефановић, директор „Напретка“.

„Прикључили су нам струју и телефоне, који су нам због дугова били искључени, и договарамо се за репрограм. Радници су враћени на посао, а уз помоћ државе исплатили смо фебруарске плате. Радићемо по распореду и инструкцијама Управе за ветерину, у чијој смо надлежности, а са кланичарима ћемо склапати уговоре.“

Због уносног посла са животињским отпадом Србија ће морати да одговара и пред судом. Незадовољни условима пословања, белгијска компанија „Енерго-зелена“ започела је међународно арбитражу против Србије, пред Међународним центром за инвестиционе спорове у Вашингтону. Њима је, како се причало, из бивше власти било обећано да ће имати довољну количину отпада за прераду, која ће им се исплатити.

„Превише је времена прошло откад је настао овај проблем“, каже Марјан Ристичевић, председник скупштинског Одбора за пољопривреду.

„Кафилерија „Протеинка“ из Сомбора под великим је притиском, јер не може све да прихвати, лешине се развлаче и закопавају, а све то може и много да нас кошта. Воде се разговори између „Енерго-зелене“ и „Протеинке“ да Белгијанци повуку захтев за арбитражу и да под одређеним условима разврстају ко ће шта да прерађује. Сви су вољни да се проблеми превазиђу. Не знам какве су шансе да добију арбитражу, али је свакако лоша препорука за било које стране инвестиције.“

Може да дође до заразе

„Уколико се уништавање животиња обавља у сточним јамама или гробницама, може да дође до ширења заразе“, упозорава Марјан Ристичевић. Како каже, поставља се питање у каквом су стању ти објекти, да ли су регистровани и ко ће то да надгледа.

„Ко ће да обезеђује те локације“, пита Ристичевић.

„Хоће ли живе животиње имати приступ местима где се закопавају лешеви. Плашим се да не дође до ширења заразе. То је немар, а не ванредна околност. Имали су довољно времена да среде кафилерију у Ћуприји. Сада из Управе за ветерину само одговорност пребацују на локалну самоуправу, не само зато што нису способни да брину о јавном здрављу људи, већ да за њихов пропуст треба да буду одговорни други.“

Ј. Субин / З. Рашић / Новости

www.vaseljenska.com/ekonomija/stara-pravila-za-uklanjanje-uginule-stoke-umesto-spaljivanja-zakopavanje-u-polju/

0 гласовa