ГЛАВНИ и одговорни уредник економског часописа „Квартални монитор“ Милојко Арсић оценио је данас да су статистички подаци о повећању броја запослених у Србији крајње сумњиви, иако постоји побољшање на тржишту рада.

        На представљању новог броја часописа, он је навео да је на пример, према статистици, у Србији у другом кварталу ове године формална запосленост повећана 10,2 одсто у поређењу са истим периодом прошле године, али да то не потврђују други макроекономски показатељи који би требало да прате повећање формалне запослености.

        „Пораст запослености од 10 одсто је велика промена и значио би да је 200.000 људи добило посао. Да је тачно, то би требало да има одраза и на другим макроекономским агрегатима, односно очекивали бисмо да и бруто домаћи производ (БДП) расте знатно брже, да потрошња значајно расте и да расту приходи од пореза и дориноса“, рекао је Арсић.

        Ако је стварно толико запослено, додао је, формално фонд зарада би порастао за осам одсто, па би и порези и доприноси требало да толико порасту, а они практично стагнирају и благо опадају.

        Према његовим речима, сумњиви су и статистички подаци на нивоу појединачних делатности, јер када се детаљније анализирају подаци, види се да је у анкети о радној снази уочен врло висок раст запослености у делатностима у којима доминира држава, док се на основу евиденције коју воде државни органи зна да таквог пораста није било.

        „Рецимо, то је случај са образовањем, где је представљено да је за око 24.000 повећана запосленост. То је делатност у којој доминира држава и према подацима које имају државни органи, знамо да је тамо запосленост пала. Није могуће ни у приватном сектору да је толико запослено, јер би то значило да је отворено стотине приватних школа и универзитета“, рекао је Арсић, истичући да сличне недоследности постоје и кад су у питању неки приватни сектори.

        Бета

2 гласa