Београд – Наш трогодишњи аранжман са ММФ-ом веома је важан данас, а биће актуелан и у наредне три године. То ће изискивати низ захтевних мера у појединачним економским политикама и одређене измене у систему, што је услов да се добију позитивне оцене ММФ-а после тромесечних контрола предвиђених аранжманом, указао је јуче Стојан Стаменковић, координатор истраживачког пројекта часописа „Макроекономске анализе и трендови” Економског института.

Независно од исхода аранжмана, Србија ће и на средњи рок имати проблеме са високом задуженошћу, сматра Стаменковић. Према његовим речима, без обзира на ефекат мера штедње, „ниво јавног дуга остаће опасно висок”.

Остало је, међутим, нејасно, како је рекао, зашто документи аранжмана нису објављени на сајту наше владе, будући да их је било на сајту ММФ-а и да су писмо о намерама потписали премијер, гувернер и министар финансија.

Уместо тога, садржај аранжмана не само да је остао непознат јавности док га није усвојио Борд, него се и после тога у јавност пушта једна по једна информација – рекао је Стаменковић.

Ваљда да би се избегло јаче узнемиравање те јавности. Намеће се питање, који су то оштри захтеви које је у аранжману наметнуо Фонд, а које „непријатне мере” је ставила наша страна, као што је поскупљење струје, да би их у јавности „покрила” аранжманом.

Мада ММФ позитивно гледа на предузете мере за сређивање јавних финансија започете у 2014. години, неопходни су дубљи реформски напори ради постизања стабилизације, превазилажења фискалних ризика и враћања јавног дуга на путању одрживости, указао је Стаменковић. Према његовим речима, дефинисана су три стуба: оздрављење јавних финансија, повећање стабилности и отпорности финансијског сектора и спровођење свеобухватних структурних реформи.

Инсистира се на нормализацији стања у јавном сектору – нагласио је Стаменковић. – Што значи да се захтева уклањање партијских управа које извлаче новододату вредност и тако га уништавају. То није битно само ради смањивања или елиминисања буџетских издатака за субвенције, него и, што је важније, активирање новог извора раста српске привреде. У одсуству значајнијих домаћих и иностраних инвестиција, ово је једини доступни извор убрзавања привредног раста.

Стаменковић напомиње да постоје и ризици, који не зависе од наше економске политике, због којих ће Србија на дужи рок бити високо задужена земља. Први тест овог ризика биће рефинансирање обвезница у вредности од 1,75 милијарди долара које доспевају у 2017. и 2018. ММФ оцењује да би у одсуству фискалне консолидације ризик рефинансирања био врло висок. На првом месту, то су ризици у погледу смањивања јавног дуга.

Требало је сачекати са увођењем акцизе на струју

Стојан Стаменковић сматра да је требало сачекати са увођењем акциза на струју и да би поскупљење могло бити бар упола мање.

„Ако је тачно да је прилив буџетских прихода бољи него што се рачунало приликом предлагање буџета, акцизе на струју су се могле увести системски, али са стопом нула у овој, првој години, као што је то учињено у неким другим земљама“, рекао је Стаменковић.

Он је казао да ће повећање цене струје за 15 одсто директно утицати на раст потрошачких цена за 0, 8 до 0,9 одсто, а са индиректним ефектима попеће се изнад један одсто, што ће се одразити на реалан пад потрошње која се већ потискује наниже фискалном консолидацијом.

Кад је годишња инфлација мања од два одсто, рекао је, поскупљење струје би могло да буде упола мање.

Различито о продаји Телекома

Уредник МАТ-а Владимир Вучковић оценио је да је прави тренутак за продају „Телекома”, ,,јер је та компанија достигла врхунац и чак се налази на благо опадајућој путањи.” Он сматра да „Телеком”, у следећих неколико година не би могао да издржи конкуренцију, „јер ми упорно доказујемо да нисмо способни да имамо државу као доброг власника”.

Стојан Стаменковић сагласан је са Вучковићем и сматра да је продаја „Телекома” добра ствар, ако је купи компанија као што је „Дојче Телеком”.

Миладин Ковачевић, међутим, сматра да је продаја „Телекома” императив, али није сигуран да је сада баш прави тренутак за то, јер је економски опоравак још увек слабашан, а самим тим и конјунктура.

Он истиче и да држава Србије треба да задржи одређен обим власништва у „Телекому” како би се заштитиле поверљиве информације.

А. Микавица / Политика

www.vaseljenska.com/ekonomija/stednja-nece-smanjiti-javni-dug/

0 гласовa