Stephen Lendman
Rense.Com
Radovan Karadzic

Радован Караџић, вођа босанских Срба за време силовања Југославије од стране Вашингтона 90-тих година прошлог века, је лажно осуђен од стране западно контролисаног Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију (CTY), и то за 10 од 11 лажних оптужница – што га је неоправдано, де факто, осудило на доживотну робију.

Победничка правда осигурава да жртве плаћају за своја висока кривична дела. Караџић је оптужен за две тачке оптужнице геноцида, пет тачки оптужнице за злочин против човечности, и четири тачке оптужнице за кршење закона ратних дејстава у својству председника Републике Српске – саставном делу Босне и Херцеговине – у временском периоду од 1992. до 1996.

Наводни геноцид у Сребреници је био више мит него покољ. Број смртних случајева је драстично увећан, док је ICTY (Међународни трибунал) установио да су Срби криви за ратне злочине који су почињени са обе стране.

Овај изфантазирани „геноцид“ је употребљен као изговор за паролу „никад више“, а заправо као параван за вођење правих геноцидних ратова подстицаних од стране Сједињених Америчких Држава, када се пљачка и уништава једна независна држава за другом, и где су САД одговорне за милионе жртава, огромно уништење и неописиву људску патњу.

Сребреница је била комбинована војна база и „заштитна зона“ за избеглице. Председник Србије и вођа Савезне Републике Југославије, Слободан Милошевић, захтевао је да се Срби обуздају да исту и прегазе.

Пре наводног покоља јула месеца 1995. године, и лажне оптужбе за смрт 8.000 босанских Муслимана, муслиманске јединице са седиштем у Сребрници су извршиле безброј напада на оближња српска села.

Муслимански службени органи са седиштем у Сарајеву су из Сребренице повукли своје команданте, оставивши хиљаде војника без вођа.

Када су снаге босанских Срба 11. јула 1995. године заузеле Сребреницу, цивили су због хаотичне ситуације тражили да напусте град.

Жене и деца су одвојени од мушкараца како би се пронашли извршиоци напада на српска села и како би се извршила освета.

Само је МАЛИ БРОЈ (мушкараца) задржан. Наводне сребреничке жртве су обелоданиле лажи и полуистине на основу онога што је познато, али што је ИЗОСТАВЉЕНО у службеним и глобалним медијским извештајима.

Дата цифра од 8.000 жртава је укључила и процену Црвеног крста о 3.000 „сведока“ који су наводно задржани од стране босанских Срба, као и додатних 5.000 за које је Црвени крст изнео да су „побегли из Сребренице, а да су неки од њих стигли и у централну Босну“.

Ти су побегли ради безбедности и НИСУ убијени. Годинама касније, тимови форензичара су открили 2.361 посмртних остатака тамо где су се одиграле тешке борбе – посмртни остаци се ОДНОСЕ и на борце са обе стране, а НЕ и на побијене цивиле.

Вашингтон је искористио Сребреницу како би прикрио своју подршку хрватској војној офанзиви, која је војном силом уклонила Србе из Крајине, и која је била одговорна за више смрти него наводно оних у Сребреници, што је такође омогућило силовање Југославије, која је „балканизована“ под контролом САД.

Милошевић (убијен медицинском небригом у Хагу), војни командант босанских Срба Ратко Младић, као и Караџић су пресудом, по основу ОПТУЖБИ, проглашени кривим – а то је начин како дугогодишња западна пракса неправде, вођена од стране  САД, увек и функционише.

Напомена: Stephen Lendman је Американац немачког порекла. На Интернету је добро познат као аналитичар, али га светски медији избегавају, јер се супротставља глобализму. Заступа тезу приближавања Немачке Русији и пријему Немачке у BRICS савез.

Превод: Бранко Филиповић
Извор: Rense

————–

за ФБР Бранко Филиповић ел.поштом, приредила Биљана Диковић

facebookreporter.org/2016/03/29/%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D0%BD-%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%BC%D0%B0%D0%BD-%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%BD%D0%BE-%D1%81%D1%83%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0/

1 глас