У јуну се очекује дипломатска офанзива на нашу земљу да промени политику према Москви и усагласи је са Ставом Брисела. Tражиће нам да се придружимо санкцијама против Русије

СРБИЈА би већ од јуна могла да се нађе на мети појачаних притисака из Брисела да усклади своју спољну политику са ЕУ и прикључи се санкцијама против Русије.

Београду из европских дипломатских извора већ стижу сигнали да би српска политика „средње линије“ – поштујемо територијални интегритет Украјине, не уводимо ембарго Москви – могла да постане неодржива, уколико лидери ЕУ на Европском савету 25-26. јуна донесу одлуку о продужењу и пооштравању мера против Русије.

С друге стране, све се више жари и столица председавајућег ОЕБС на којој Ивица Дачић седи од Нове године. Руски шеф дипломатије Сергеј Лавров отворено је затражио од нашег министра спољних послова да, као председавајући ОЕБС, од Украјине захтева да не крши споразуме из Минска.

Ипак, политички курс Београда, и као председавајућег ОЕБС и као кандидата за чланство у ЕУ, како сазнајемо, неће се мењати. Србија ће се у украјинској кризи држати позиције „пријатељске неутралности“ према обема странама, а према речима Дачића, појачаће се напори да се мирним путем, кроз дијалог, пронађе решење за смиривање напетости.

ОДБИЛИ 10 ДЕКЛАРАЦИЈА О УКРАЈИНИ
Током прошле године Србија је подржала 18 од 35 декларација и резолуција ЕУ, што је ниво усаглашености са спољном политиком Брисела тек нешто више од 50 одсто. Београд није подржао 10 декларација које су се односиле на Украјину. Од земаља које теже чланству у ЕУ, само су се Црна Гора, Албанија и Исланд усагласили са свим документима о украјинској кризи.

То је, по спољнополитичком аналитичару Душану Спасојевићу, и једина могућа опција:

– Видећемо шта ће европски лидери одлучити на јунском самиту, али мислим да се неће ићи на радикализацију односа са Москвом, јер расте број земаља ЕУ које оспоравају санкције. Позив Лаврова Дачићу не видим као притисак, већ као део нормалне комуникације, с обзиром на улогу Србије. Напротив, тим разговором је показао да нас Русија уважава и види као кредибилног председавајућег ОЕБС.

Иначе, после самита европских лидера у јуну, како сазнајемо, требало би да буде готов и извештај о скрининзима за преговарачко поглавље 31, које се односи на спољну политику.

Према речима шефице нашег преговарачког тима са ЕУ Тање Мишчевић, засад још нема назнака како ће изгледати коначан текст бриселског рапорта, али она не очекује да у њега буде уграђена формулација у којој ће се од Србије изричито захтевати увођење санкција:

– Не може се захтевати да Београд повуче такав потез као услов да се отвори то поглавље, јер санкције нису дефинисане правима ЕУ. Око тога ни све чланице Уније немају јединствену политику.

Александра Јоксимовић, директор Центра за спољну политику, очекује да притисци иду неким другим каналима, не кроз званична документа ЕУ:

– У извештају за поглавље 31 фокус ће бити стављен на то са колико се декларација и одлука ЕУ Србија до сада усагласила.

www.novosti.rs/вести/насловна/политика.393.html:546517-Стижу-нови-притисци-ЕУ-на-Београд-због-Русије

0 гласовa